Tečnost

Tečnost

Oko 56% tela odraslog čoveka čini tečnost. Veći deo se nalazi u ćelijama, a približno jedna trećina izvan ćelija.

Tečnost se neprekidno kreće po telu, tako da održavanje relativno konstantne zapremine i stalnog sastava telesnih tečnosti je suštinsko za homeostazu organizma. Ova konstantnost je posebna zato što postoji kontinuirana razmena tečnosti i rastvorenih materija kako sa spoljašnjom sredinom, tako i sa različitim odeljcima tela. Kada se kaže unos tečnosti prvenstveno se misli na unošenje vode koje je veoma promenljivo. Mora se pažljivo podešavati kako bi bilo jednako izlučivanju vode iz tela da bi se sprečilo povećanje ili smanjenje zapremine telesne tečnosti.

Voda koja se unosi u telo potiče iz dva glavna izvora:

  • unosi se u obliku napitaka ili vode u hrani, čime se normalno dodaje oko 2100ml/dnevno telesnim tečnostima;
  • drugi izvor predstavlja tečnost koja se sintetetiše u telu kao rezultat oksidacije ugljenih hidrata, što predstavlja oko 200ml/dan.

To obezbeđuje ukupan obavezan dnevni unos vode oko 2300ml/dan. Unos tečnosti je veoma različit među pojedincima, čak i kada je reč o jednoj osobi, količina se razlikuje po danima, u zavisnosti od klime, navika i stepena fizičke aktivnosti.

Dnevni unos tečnosti odn. vode koji je neophodan za pravilan rad organizma je 2- 3 litre/dan.

Ta količina kao i sama potreba za unošenjem vode je povećana nakon neke fizičke aktivnosti, kod povišene spoljašnje temperature, kod nekih bolesti. Razlog povećane potrebe je upravo povećan gubitak vode. Normalno se voda gubi preko bubrega (uriniranjem) u količini oko 1400ml/dan. To je normalna diureza. Zapremina urina se može na ovaj način smanjiti i do 500ml (kod dehidrirane osobe), ili se povećati.

Drugi način gubitka tečnosti je i preko fecesa, gde se gubi samo 100ml/dan. To se može povećati na nekoliko litara dnevno kod ljudi sa jakom dijarejom. Stoga jake dijareje mogu biti opasne po život, ako se ne leče u roku od nekoliko dana. Značajan put gubitka tečnosti je i putem znojenja. Ova količina tečnosti koja se gubi ovim putem je promenljiva i u direktnoj je zavisnosti od fizičkog opterećenja i spoljašnje temperature. Tako količina izlučene vode može biti od 100ml/dan do 1- 2 litre/čas. Neosetni gubitak tečnosti koji se stalno odvija jeste i isparavanjem iz respiratornog trakta i difuzijom kroz kožu. U normalnim uslovima ovako se gubi oko 700ml. Patološki gubici tečnosti vide se kod bolesti kao što su: povećani metabolizam i groznica, dijareja, poremećaj funkcije bubrega, opekotine, stres, povrede, krvarenja, oboljenje paratiroidne žlezde, hemijoterapija malignih bolesti, hipervitaminoza.

Ako se gubici vode i elektrolita ne nadoknade doći će do ozbiljne dehidratacije sa posledicama u roku od nekoliko dana. Svaki bolesnik je poseban problem. Individualno kliničko stanje je glavni i jedini putokaz koji određuje kojim načinom će se nadoknaditi izgubljena tečnost.

dr Jelena Mišović