Bol u grudima je relativno čest simptom koji uplaši pacijenta, a uzroci mogu biti različiti, od lakših promena do ozbiljnih stanja.
Bol nastaje zbog oboljenja više organa i sistema u grudnoj duplji srca i krvnih sudova, organa za varenje, za disanje, zbog promena u zidu grudnog koša i mogu biti psihogene prirode.
Najšešće i najozbiljnije tegobe potiču od kardiovaskularnog sistema, to su angina pektoris, infarkt miokarda i oštećenje zida aorte.
Angina pektoris
Angina pektoris je bol u grudima koji nastaje zbog promena na krvnim sudovima srca (suženje zbog masnih naslaga ili spazam-grč) koji se manifestuje kao: bol, stezanje, težina ili pritisak iza grudne kosti, može da se širi naviše ka vratu, u levo rame, ka stomaku. Prate ga vrtoglavica, znojenje, lupanje srca, otežano disanje, traje 5-15 minuta. Provociraju ga: fizički napor, psihički stres, obilan obrok, izlaganje hladnoći, a prolazi na mirovanje ili nitroglicerin.
Tegobe mogu vremenom postati češće, intenzivnije i mogu se javljati i u miru.
Infarkt miokarda
Infarkt miokarda nastaje zbog spazma ili začepljenja srčanih arterija trombom i tada prestaje dotok krvi u taj deo srčanog mišića. Infarkt liči na anginu pektoris ali je bol intenzivniji i duže traje. Prethodi mu stres, veći fizički napor, skok pritiska ili počinje bez povoda. To je vrlo intenzivan bol u grudima koji traje više od 30 minuta u vidu stezanja, pritiska, pečenje ili žarenja, lokalizovan iza grudne kosti, širi se u levu ruku i rame, ili u obe strane grudnog koša, u vrat, vilicu, leđa. Kod infarkta miokarda donjeg zida bol je u predelu stomaka, praćen mučninom i povraćanjem, štucanjem. Pacijenti imaju osećaj nedostatka vazduha, gušenje, slabost, strah, uzbuđeni su i nemirni, preznojeni hladnim, lepljivim znojem, blede kože.
Karakteristika infarkta je da ne prolazi na nitroglicerin ili mirovanje, potrebno je hitno bolničko lečenje.
Neki pacijenti (do 20%), koji imaju visok prag za bol ili dijabetičari ne moraju imati osećaj bola –ponekad vidimo na EKG-u znake ranijeg infarkta miokarda a da pacijent ne zna kada se to desilo.
Promene na listićima u srcu
Promene na listićima u srcu (prolaps mitralne valule, aortna stenoza) daju bol u predelu srca i grudi, gušenje, malaksalost, lupanje i preskakanje srca, vrtoglavice ili gubitak svesti.
Perikarditis-zapalenje srčanog omotača
Perikarditis-zapalenje srčanog omotača, daje bol u vidu stezanja iza grudne kosti koji se širi u vrat, ramena, mišice na vrhu leđa. Pojačava se pri dubokom disanju , kašlju, ležanju na leđima, a smanjuje se u sedećem položaju ili saginjanju. Kad dođe do izliva u perikard onda se bol smanjuje a jave se ubrzano i otežano disanje, kašalj, promuklost.
Aorta
Aorta – najveći krvni sud koji može da se naglo širi (rastuća aneurizma) ili dolazi do njegovog cepanja, raslojavanja zida (disekcija), daje vrlo intenzivan, centralno lokalizovan bol u vidu kidanja sa širenjem napred i u leđa, vrat, obe ruke, ne menja se promenom položaja tela ni disanjem, zahteva hitno hirurško lečenje. Ako su zahvaćene arterije koje izlaze iz aorte može nastati nagli gubitak svesti,oduzetost,puls i pritisak su nemerljivi.
I ovo stanje zahteva hitno bolničko lečenje.
Želučana kila i refluksna bolest
Želučana kila i refluksna bolest. Želučana kila i refluksna bolest (vraćanje kiselog sadržaja iz želuca u jednjak), praćeni su žgaravicom, bolom iza grudne kosti u vidu pečenja, žarenja, koji se širi gore-dole, u vrat, vilicu i obe strane grudi. Pogoršava se posle jela, obilnog obroka, ležanjem i saginjanjem a nestaje uspravljanjem i uzimanjem lekova za smanjenje kiselosti (Ranisan,Omeprol , Gelusil lac).
Treba napomenuti da želucana kila (otvor na dijafragmi je nešto veći pa želudac ispunjen hranom pri ležanju i saginjanju se pomera naviše ka grudnoj duplji i vrši pritisak na srce)-izaziva lupanje srca i bol koji liči na aginu pektoris.
Upala jednjaka
Upala jednjaka (virusi, gljivice), ulkus, spazam, daju bolno gutanje hrane.
Bol kod spazma jednjaka je intenzivan i liči na anginu pektoris i takođe prolazi na nitroglicerin što otežava razlikovanje ovog, od srčanog obolenja.
Upala dušnika
Upala dušnika daje bol u vidu žarenja iza gornjeg dela grudne kosti, širi se u vrat, praćena je kašljem, traje par dana ili nedelja i smiruje se. Ako je u pitanju tumor, bol je dugotrajan i javlja se otežano disanje.
Pleura ili plućna maramica
Pleura ili plućna maramica daje bol zbog upale, tumora, metastaza, priraslica, infarkta pluća. Bol se javlja u jednoj polovini grudnog koša, pojačava se pri disanju i kašlju, smanjuje ležanjem na bolesnoj strani. Priraslice bole i na promenu vremena, bol je kao ubod nožem, mogu se ponavljati celog života. Bol može biti i zbog tumora, cista, uvećanja limfnih žlezda, plućne tromboembolije i plućne hipertenzije.
Nervno-mišićno-koštane strukture
Nervno-mišićno-koštane strukture koje čine zid grudnog koša, mogu biti uzrok bola zbog: degenerativnih promena u kičmi, osteoporoze, preloma rebara, pomeranja segmenata kičme, pritisak na nerv koji daje bol od kičme ka sredogruđu i može ličiti na anginu pektoris, dugotrajne kontrakcije mišića (sedenje u prinudnom polozaju, rad za kompjuterom) istezanje mišića pri fizičkom prekomernom opterećenju – mialgija bol u međurebarnom prostoru, bol na udisaj ili na pritisak. Degenerativne promene na pripoju rebara za grudnu kost ili na spoju hrskavičnog i koštanog dela rebra se ispoljava kao bol se prednje strane pored grudne kosti, bol se javlja i na pritisak u tom predelu grudnog koša.
“Mit leve ruke”
“Mit leve ruke” – bol koji se širi u levu ruku, najčešće se povezuje sa infarktom sto uplaši pacijenta, ali treba reći da nervni implusi iz srca ali i jednjaka idu u zajedničke nerve pa se tako manifestuju, isto tako degenerativne promene u ramenom zglobu ili protruzija diska između pršljenova kičmenog stuba (diskus hernija) koji pritiska nerv može biti protumačena kao srčana bol.
Upala živca
Upala živca uzrokovana herpes virusom koji daje promene na kozi u vidu mehurića, zahvata jednu polovnu grudnog koša. Sam bol se javlja par dana pre kožnih promena i može dugo potrajati pošto se one povuku. Bol je u vidu žarenja ili uboda nožem, trnjenja sa pojačanom ili sniženom kožnom osetljivošću.
Bol u predelu leve dojke, oštar i kratak kao ubod nožem ili tup i dugotrajan sa bolnom osetljivošću u predelu srca, sreće se kod premorenih, emotivno napetih, anksioznih osoba.
Kod alergijskih reakcija na lekove, hranu, ubod insekata i sl. javlja se crvenilo, plikovi i svrab kože, nekad gušenje, otok lica i usana. Materije koje se stvaraju u telu pri alergijskoj reakciji mogu izazvati promene na srčanim arterijama. Sve to može dovesti do infarkta srca (Kounis-ov sindrom) a on izaziva bol u grudima.
Ukratko, bol u grudima može biti različitog porekla i nekada predstavlja dilemu jer se brojni simptomi prepliću,zato je potrebno prvo isključiti hitna stanja.
Pacijent koji ima bol treba da se javi lekaru koji će kroz razgovor sa pacijentom, pregled, EKG i dopunska ispitivanja postaviti konačnu dijagnozu i dati odgovarajuću terapiju.
dr Vranić Sonja
specijalista interne medicine
