Kad se proguta riblja kost…?

Kad se proguta riblja kost...?

Šta raditi kad je već progutana riblja kost?

Progutana riblja kost može da stvori veliku nelagodnost. Nije redak slučaj da se za lekarsku pomoć obrate pacijenti koji su jeli ribu, i dogodilo im se da pritom progutaju kost, i da im se ista zaglavi u grlu ili jednjaku. Zbog osećaja neprijatnosti koji zaglavljena riblja kost može izazvati, kao i zbog straha, često pokušavaju da proteraju strano telo jedući hleb, ali u tome ne uspevaju.

Savetujemo osobama koje progutaju riblju kost da „ne budu sami svoj doktor“ nego da se odmah jave zdravstvenoj ustanovi.

Progutana riblja kost kod osoba može izazvati osećaj bola ili pritiska na određenom mestu, premda tačka na koju pokazuju nije uvek u skladu sa mestom na kojem se strano telo zaista nalazi. Pored toga, javljaju se i smetnje pri gutanju, kao i pojačano lučenje pljuvačke. Ako se ovako nešto desi, ne treba pokušavati da se kost izvadi „na svoju ruku“ jer se na taj način može prouzrokovati veća šteta nego što je već učinjena samom ingestijom. Ovaj problem u najvećem broju slučajeva uspešno i relativno jednostavno rešava lekar specijalista otorinolaringolog. Pristup problemu i procedura pri vađenju je ista za decu i odrasle.

Gde se riblja kost najčešće zadrži?

Riblja kost se najčešće zadržava u predelu krajnika i nepčanih lukova, odakle se jednostavnom procedurom može izvaditi. Ukoliko se dogodi, što je ređi slučaj, da prođe dalje do baze jezika, ORL specijalista to utvrđuje pregledom koji se vrši uz pomoć specijalnog ogledalceta, koje služi lekaru za vizuelizaciju oku nedostupnog dela ždrela. Čim se utvrdi gde se riblja kost nalazi, pomoću adekvatnog instrumenta pristupa se vađenju iste. Ako se ni na taj način ne pronađe, a osoba daje anamnestički podatak da je progutala kost jedući ribu, postoji mogućnost da je kost zaglavljena u donjem spratu ždrela (hipofarinksu), pa se zbog toga ne može videti. Tada, kao i kada kost završi zaglavljena u jednjaku, dijagnozu stranog tela možemo da postavimo sa sigurnošću samo na osnovu ezofagoskopskog pregleda. Rigidna ezofagoskopija u opštoj anesteziji je i dijagnostička i terapijska metoda.

U retkim slučajevima, kada se strano telo ne odstrani na vreme iz ždrela, moguće je da se kao komplikacija razvije gnojno zapaljenje, tzv. flegmona baze jezika ili susedne regije vrata, koja zahteva hirurško lečenje, da se ne bi razvila infekcija sredogruđa i druge teže posledice. Dugo ležanje stranog tela na jednom mestu u jednjaku može kao eventualnu komplikaciju da izazove zapaljenje zida, stvaranje granulacija oko stranog tela, kao reakcije imunog sistema organizma. Po ekstrakciji potreban je nadzor nad pacijentom i ordiniranje antibiotika širokog spektra.