Rak dojke i mesec borbe protiv raka dojke
Cilj obeležavanja Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke je podstaći žene da se redovno javljaju na preventivne preglede, jer je to najbolji način da se bolest dijagnostikuje na vreme, a samim tim poveća i stepen izlečenja. Više od 90% bolesnica s rakom dojke može se izlečiti ako se dijagnoza postavi u početnom stadijumu i ispravno leči. Petogodišnje preživljavanje je u tom slučaju iznosi oko 95%.
Rak dojke čini vodeći uzrok oboljevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. To je najčešći rak kod žena, kako u razvijenim tako i u manje razvijenim delovima sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 1.670.000 hiljada žena obolelelih od ove bolesti, a oko 522.000 žena umre od ove bolesti svake godine.
Ova bolest preti sve većem broju žena, a tome doprinosi mala informisanost i neredovni pregledi.
Opasnost od raka dojke je povećana u žena:
– koje su imale prvu menstruaciju pre 12. godine
– koje su imale menopauzu pre 50. godine
– koje nisu rodile ili su rodile posle 30. godine
– u kojih je kod biopsije dojke nađen poremećaj normalnih struktura ćelija
– koje su operisane zbog raka jedne dojke
– ako je u porodici neko od bliskih srodnika imao rak dojke.
Nephodno je da žene budu svesne značaja prevencije kada je ova bolest u pitanju, a prevencija podrazumeva redovne samopreglede, redovne preglede kod lekara, reagovanje na svaku uočenu promenu na dojkama i zdrav život – izbegavanje stresa, zdravu ishranu i bavljenje fizičkim aktivnostima.
Uzroci i faktori rizika
Pol je najveći faktor rizika, jer se rak dojke javlja uglavnom kod žena.
Starost je još jedan kritični faktor rizika. Rak dojke može da se javi u bilo kom uzrastu, iako se rizik od raka dojke povećava sa godinama.
Žena koja ima ličnu istoriju raka u jednoj dojci ima tri do četiri puta veći rizik od razvoja novog raka u drugoj dojci ili drugom delu iste dojke.
Porodična istorija raka dojke je takođe faktor rizika. Najvažniji u proceni su rođaci prvog stepena (majka, sestra). Postoji veliko interesovanje za gene povezane sa rakom dojke. Za 5-10% karcinoma dojke veruje se da su nasledni, zbog mutacija ili promena u određenim genomima koji se prenose genetski.
BRCA1 i BRCA2 su abnormalni geni koji, kada su nasleđeni, značajno povećavaju rizik od raka dojke između 45-65%.
Hormonski uticaji igraju ulogu u razvoju raka dojke (naročito izloženost estrogenu).
Čini se da se rak dojke dešava češće u zemljama sa visokim unosom masti putem ishrane, a prekomerna težina ili gojaznost je poznat faktor rizika za rak dojke, naročito kod žena u postmenopauzi.
Dodatnim faktorima rizika se smatraju konzumiranje alkohola i izloženost zračenju (uključujući i radijacionu terapiju).
Zašto je prevencija raka dojke bitna?
Sa svešću da se od ove bolesti ne umire ukoliko se otkrije na vreme, shvatamo značaj prevencije raka dojke. Odlazite redovno na ultrazvuk i mamograf koji mogu da dijagnostikuju svaku promenu. Samopregled je jako bitan. Rano otkrivanje čvorića i promena uz dijagnostički pregled mogu vam spasiti život.
Benigne bolesti dojke
Fibrocistične promene dojke su vrlo česte. Fibrocistične dojke se odlikuju grudvičastom strukturom dojke, sa zgusnutim tkivom i često su povezane sa neugodnošću dojke, pogotovo neposredno pre menstruacije. Ovo stanje ne dovodi do raka dojke.
Međutim, određene druge vrste benignih promena dojke, poput onih koje su dijagnostikovane na biopsiji kao proliferativne ili hiperplastične, nagoveštavaju na kasniji razvoj raka dojke.
Simptomi raka dojke
Rani rak dojke u početnom stadijumu obično nema simptoma ili znakova, mada je ponekad moguće osetiti grudvicu u dojci, koja obično nije bolna.
Grudvica u pazuhu ili iznad ključne kosti koja ne prolazi može biti znak raka. Drugi mogući simptomi su sekret iz dojke, inverzija bradavica ili promene na koži preko dojke.
Većina grudvica u dojci nije kancerozna, ali uvek treba da ih proceni lekar.
Kako se dijagnostikuje rak dojke
Dijagnoza karcinoma dojke obično se sastoji od nekoliko koraka, uključujući samopregled dojke,pregled dojke, mamografiju, ultrazvuk ili magnetnu rezonancu i biopsiju. Biopsija (uzimanje komadića tkiva dojke) je jedini definitivan način dijagnostikovanja raka dojke.
Aspiracija uz pomoć igle se sastoji od postavljanja igle u dojci i isisavanja nekih ćelija za pregled od strane patologa. Uobičajeno je da lekari koriste ovu tehniku nakon pronalaženja mase ispunjene tečnostima, a kancer nije verovatan.
Lekar vrši biopsiju sa specijalnom iglom koja uzima mali komad tkiva za pregled. Obično, lekar usmerava iglu u sumnjivu oblast uz pomoć ultrazvučnog ili mamografskog uputstva. Medicinski stručnjaci koriste ovu tehniku sve više jer je manje invazivna nego hirurška biopsija. Dobija se samo uzorak tkiva umesto da se uklanja cela grudvica.
Medicinski stručnjak izvodi hiruršku biopsiju tako što pravi rez u grudima i uklanja komad tkiva.
Bez obzira kako se uzima biopsija, patolog će pregledati tkivo. Ovo su lekari specijalno obučeni za dijagnostikovanje bolesti posmatrajući ćelije i tkiva pod mikroskopom.
Ako lekar dijagnostikuje rak na biopsiji, tkivo će biti testirano na hormonske receptore. Receptori su mesta na površini tumorskih ćelija koja se vezuju za estrogen ili progesteron. Uopšteno, što je više receptora, to će tumor biti osetljivijina hormonsku terapiju.
Operacija dojke
Operacija dojke je generalno prvi korak nakon dijagnoze raka dojke. Pored ovog pristupa, koristi se i radijaciona terapija, hemoterapija, hormonska terapija i biološka (imunoterapija). Zapravo, kombinacija navedenih pristupa se najčešće koristi za lečenje raka dojke.
Vrsta operacije zavisi od veličine i tipa tumora, kao i zdravlja i preferencije pacijenta.
Lumpektomija je hirurška intervencija koja podrazumeva uklanjanje kancerogenog tkiva i okoline normalnog tkiva. Ovo obično treba raditi zajedno sa drugom terapijom kao što je radijaciona terapija sa ili bez hemoterapije ili hormonske terapije. Ovo je hirurgija koja štiti dojke.
Za vreme lumpektomije, aksilarni limfni čvorovi (žlezde u pazuhu) moraju biti procenjeni za širenje kancera. Ovo se može učiniti ili uklanjanjem limfnih čvorova ili biopsijom najbližeg limfnog čvora tumoru.
Najvažniji faktori rizika za razvoj raka dojke su pol, godine i genetika. Zbog toga što žene ne mogu učiniti ništa u vezi sa ovim rizicima, preporučuje se redovan skrining kako bi se omogućilo rano otkrivanje i time sprečila smrt od raka dojke.
Cilj obeležavanja Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke je podstaći žene da se redovno javljaju na preventivne preglede, jer je to najbolji način da se bolest dijagnostikuje na vreme, a samim tim poveća i stepen izlečenja. Više od 90% bolesnica s rakom dojke može se izlečiti ako se dijagnoza postavi u početnom stadijumu i ispravno leči. Petogodišnje preživljavanje je u tom slučaju iznosi oko 95%.
