Razvoj deteta od 7. do 9. meseca

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj. Pomozite im da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću. Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla, ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

Sedmi mesec

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za uzrast vašeg deteta.

U sedmom mesecu pojavljuju se prvi znaci intelignecije. Dete počinje da shvata da pojedini postupci donose određene rezultate. Uspeva da dohvati zvečku ispred sebe i ako se ona zakloni i nestane iz vidnog polja. Zadovoljno je kad otkrije nešto novo. Sve češće pokazuje težnju da do sada naučene i uvežbane aktivnosti sažme i da ih primeni u rešavanju nekog od problema pri dohvatanju. Od 7-12 meseca uočljiv je razvoj sitnih pokreta prstiju i šake i sve složenijih pokreta koje koristi za istraživanje predmeta.

Govor – Govor se priprema već od rođenja deteta. Neposredno po rođenju, dete proizvodi neku vrstu glasova. Tokom prvih meseci počinje da se igra usnama i prvim zvukovima koji tu igru prate. Činom hranjenja i žvakanja osamostaljuju se delovi muskulature koja učestvuje u govoru. Disanjem dete otkriva grlene muskulature. Razvoj inteligencije deteta omogućava značajne korake u razvoju govora. Krajem sedmog meseca dete otkriva glasovne celine koje majka izgovara artikulisano i sa značenjem. Počinje da imitira glasove koje mu majka upućuje. Komunikacija koja se do osmog meseca nije obavljala rečju nego melodičnošću rečenice, tj. razmenom glasova i osećanja, sada počinje da se ostvaruje kao razmena osećanja i pojmova.

U položaju na stomaku oslanja se na šake i bedra. Dok jednom rukom hvata pruženu igračku održava ravnotežu oslanjajući se na koleno istostrane noge i na drugu ruku i bedro.U položaju na ledjima igra se vlastitim stopalima, ispituje ih očima, šakom i ustima. Ogračke hvata prstima i ispruženim palcem bez dodirivanja dlana. Dete ponavlja slogove (da, ba, ka,mm). Raduje se igri skidanja marame s lica.

Još jednom pogledajte vaše beleške i vidite koliko je vaša beba napredovala. Posataje prava devojčica/dečak.

Osmi mesec

U osmom mesecu pokreti postaju složeniji. U potrbušnom položaju dete odvaja karlicu od podloge i oslanja se na šake i kolena. Voli da se kreće u krug. Rado se igra na boku oslanjajući se na lakat donje ruke i ispruženu nogu dok se gornjom nogom odupire. Aktivno se okreće sa stomaka na leđa. Аkо mu se pruži predmet dok već ima u ruci prihvatiće ga drugom rukom i držati oba. Raduje se pri posmatranju sopstvene pojave u ogledalu. Gleda šta rade roditelji. Voli igru skrivača iza delova namešaja. Počinje faza brbljanja , jer dete povezuje i kombinuje dvoglase:ba-ba, da-da.

Dete sa hvatanja prelazi na manipulaciju predmetima. Dohvaćeni predmet premešta iz ruke u ruku, opipava ga, lupka i stavlja u usta. Uklanja prepreku da bi došlo do željenog cilja i pokušava da se približi igrački koja ga je zainteresovala. To predstavlja prvi način rešavanja problema. Prati redosled događanja. U stanju je da predvidi moguća dešavanja, npr. gladno dete prestaje da plače kada oseti da majka ulazi u sobu. U ovom uzrastu dete je društvenije, komunikativnije. Želi da bude sa drugima i da se igra. Zna da se naljuti i da odgurne drugu osobu. Reaguje kada ga pozovu po imenu.

Plaši se nepoznatih osoba.

Uznemirenje i strah koji se javljaju u majčinom odsustvu simbolizuju strah od gubitka voljene osobe, odnosno strah od gubitka ljubavi. Manje ili više prepoznatljiv, ovaj strah se proteže tokom čitavog života.

To pokazuje i da je dete ušlo u tzv. Fazu separacije – individuacije, do tada je dete sebe i majku doživljavalo kao jedno telo, jedna usta, jedan stomak, sada postaje svesno da su to dva različita organizma. Emotivno to je vrlo bolan period u sazrevanju vaše bebe. Ona počinje da razlikuje sebe i druge. Ova faza je ključna za formiranje ličnog identiteta.

Deveti mesec

Odojče ovog uzrasta razlikuje sve finije nijanse boja, zvukova, oblika, mirisa i drugih draži. Značajno se povećava brzina prerade ovih draži i odojče se brže zasiti predmetima iz svoje okoline.

U ovom uzrastu dete sve više upotrebljava slogove. Dete pokušava da privuče pažnju brbljanjem i cičanjem, a neka odojčad su već sposobna da kažu mama i tata, kad zovu roditelje , već razume pojedine reči. Zna svoje ime, prepoznaje imena članova porodice (mame, tate). Razume značenje NE i PA-PA. Većina ljudi potcenjuje detetovo razumevanje govora, jer razvoj govora procenjuju po izgovorenim rečima deteta. Zbog toga što detetov razvoj govora zavisi od pažnje koju mu poklanjate i razgovora sa njim, nastojte da što više vremena kvalitetno provodite zajedno. Čitajte mu i pevajte pesmice. Važno je i da se na njegovo oglašavanje odazivate, poslušate ga i odgovorite.

Razvija upornost, samostalnost, sve slobodnije se kreće, spretnije je. Puzi na rukama, nogama se pomaže. Ljuti se kada mu se oduzme igračka. Najznačajnije promene u devetom mesecu su naime socijalne reakcije i tada počinje pojačano interesovanje za nepoznate koje tada već razlikuje od poznatih.

U potrbušnom položaju dete baulja na savijenoj podlaktici oslanjajuci se na na laktove, povlači telo napred i u stranu. Dete se ljulja na dlanovima i kolenima sa guzom na petama. Iz bčnom položaja prebacuje oslonac sa lakta na šaku i podiže se samo u sedeći položaj.

Pokušava da puzi.

Kažiprstom pokazuje šta ga zanima.

Manje predmete hvata kažiprstom i palcem-hvat pincete koji odojčetu omogućava da hvata i najmanje predmete. Uprkos čistoći u domu ono će uvek naći neko zanimljivo smeće na podu.

U svaku ruku uzima po kocku i njom udara po podu. Ponuđenu igračku prihvata, ali i baca prateći njeno kretanje.

Može da nađe skrivenu igračku.

Spavanje – Noću odojče staro devet meseci spava oko 10 do 12 sati i potrebna su mu još približno dva dremeža (sat do dva) danju. Još uvek se mnogo odojčadi noću budi jednom do dva puta za hranjenje, iako stručnjaci tvrde da im sada više nisu potrebni noćni obroci. Mnoge mame detetu noću još uvek ponude dojku jer na taj način deca brže i mirnije zaspu. Iako nastavljate s noćnim hranjenjem, dete pokušajte da naviknete da se nakon obroka samo uspavljuje u svom krevetiću. Na taj način će vam biti lakše kasnije kada prekinete s noćnim obrocima.

Intenzivna osećanja – Oko devetog meseca odojče počinje sve intenzivnije da pokazuje svoja osećanja. Uživa u grljenju i maženju, želi pažnju najbližih i radost pokazuje glasnim smehom i cičanjem. Intenzivnije pokazuje i negativna osećanja, kao što su ljutnja, uznemirenost i strah.

Dete počinje da se osamostaljuje jer postaje svesno svojih sve većih sposobnosti i zato počinje da se opire vašoj pomoći. Još uvek ne uspeva da uradi sve što želi, što će često pokazivati nemirom i ljutnjom.

U blizini nepoznatih osoba pokazuje nelagodnost i strah. Isto tako, većina dece pokazuje strah od odvajanja. Žele blizinu roditelja, a kada roditelji nisu uz njih, osećaju strah i plaču. Pokušajte da smanjite strah pred nepoznatima tako što ćete ljude koje vaše dete ne poznaje upozoriti da prilaze polako i da ne pokušavaju da dodirnu odojče. Vaše prisustvo obično pomaže u tome, a važne su i vaše reakcije na ljude koji prilaze (jer se odojče ugleda na vas). Nikada nemojte da prisiljavate bebu na zagrljaj osobe koje se boji. Dete koje se u prisustvu roditelja oseća sigurno, u novim situacijama će se osloniti na njihovu pomoć i ugledati se na njih (ako roditelji reaguju sa strahom ili zabrinutošću, i odojče će biti uplašeno i zaplakaće).

Igre

Igre – tražite radnje koje želite da vidite umesto da ga korite i grdite zbog tvrdoglavosti i bezrazložnog plakanja. Umesto naredbe „Prestani“ bolje je da kažete „vreme je za slikovnice“ imaće veći efekat.

Učite ga da ubacuje kockice u kantu i da ih izvadi,

imenujte boje kada se igrate s kockama,

mesto kocki uzmite štipaljke i sl (samo ništa sitno što može da proguta) i ubacite/izvadite iz raznih kutija.

Vežbe za bebe stare između 7 i 8 meseci

Redosled razvoja motornih funkcija i vida

Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Mesec Motorika Vid Spretnost ruku
1 Postepeni razvoj kontrole držanja glave Počinje da fiksira bliske predmete. Gleda majčino lice Grub i trzav pokret
2 Dominantni primarni refleksi u uspravnom položaju i pokretima Sledi pogledom. Vizuelno zadržava objekat pogledom  
3 Podizanjem iz leđnog ležećeg položaja u sedeći, manje se primećuje zaostajanje glave   Drži predmete koji su mu dati na trenutak
4 Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu. Kasnije se odupire podlakticama   Razvija se hvatanje potpomognuto i povezano sa gledanjem
5 Stavlja stopala u usta Prepoznaje svakodnevne predmete, na pr. šolju Rukama se igra sa nožnim prstima
6 U uspravnom položaju drži se na nogama Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija, koristi oba oka; ne bi trebalo da bude razrokosti  
7 Kada sedi, glava čvrsto stoji , a leđa su prava   Premešta predmete, npr. kocke, iz ruke u ruku
8 Naizmeničan rad nogu Javljaju se zaštitni refleksi u udovima Traži ispuštene predmete
9 Stabilno u sedećem položaju Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju. Skida poklopce da bi videlo predmete Vidljiva upotreba kažiprsta
10 Pokušava da se kreće – puzi, praćaka se, gega se Trudi se da stoji. Velika vizuelna živahnost  
11 Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet. Kruži oko nameštaja Počinje da gleda slike, baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene Može da pokazuje kažiprstom
12 Može da napravi prve korake    

Redosled razvoja govora, saznanja i osećanja

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. Razvoj ovih funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli br. 2.

Tabela br. 2

Mesec Sluh i govor Društvenost
1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Spava i jede. Smiruje se ili koči na zvuk Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima
2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje blisko lice
3 Odgovara na promene zvukova, negoduje kod niskih i grubih zvukova. Raduje se bliskim zvucima. Reaguje na poznate, prijatne prilike pr.kupanje, hranjenje
4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor na približavanje. Voli da se drži Sada je hranjenje društvena aktivnost
5 Okreće se prema izvoru zvuka  
6 Veći nivo vokalizacije Smejulji se. Spontano odgovara i smeši se
7   Počinje da oponaša ritam zvukova
8 Vežba vokalizaciju Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost
9 Brblja, koristi glas sa namerom. Odgovara odraslima. Vokalno oponašanje Igra se oponašajućih igara
10 Zrela vokalizacija zvukova Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje
11 Počinje da razumeva reči Pokazuje privrženost. Izvodi jednostavne pojedinačne naredbe Tapšanje i mahanje rukama za pozdrav (pa-pa)
12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči  

Literatura

  1. Unicef: „Pametna knjiga za mamu i tatu“, Beograd 2008,
  2. Dr.Danijela Vukićević: „Lako do prvog koraka“,
  3. Unicef: „Životne poruke o zdravlju majke i deteta“,
  4. Nevena Zeljković: „Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu“ 2008 August 22,
  5. Veronika Išpanović-Radojković, neuropsihijatar, Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu: „PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U DETINJSTVU“ Beograd, Decembar 2007 godine,
  6. Dr Milena Nikolić: „Beba je kod kuce“,
  7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar,
  8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”, ZUNS, Beograd,
  9. Kovačević D., Bojanin S., Išpanović V. (1984): “Priručnik za procenu psihomotornog razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd,
  10. Tadić N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naučna knjiga Beograd,
  11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd,
  12. EDUS-Udruženje za unapređenje obrazovanja i podrške djeci sa i bez poteskoća u razvoju: „Rani razvoj djeteta: indikatori, odstupanja i preporuke“.

Dr Apuk Hibnijeta

Specijalista pedijatar