EEG – Elektroencefalografija je neurološka dijagnostička metoda koja registruje funkcionisanje mozga putem beleženja njegove električne aktivnosti. Ova metoda je bez zračenja, bezopasna je i bezbolna.

EEG snimanje se vrši putem elektroda koje se postavljaju na glavu pacijenta.

EEG zapis predstavlja grafički prikaz električne aktivnosti mozga koji lekar tumači kao fiziološki (normalan) ili patološki (postoji neko oboljenje ili proces).

Indikacije za EEG:

• Dijagnostikovanje epilepsije, diferenciranje epileptičnih od neepileptičnih napada i dijagnostikovanje pojedinih epileptičnih sindroma
• EEG se radi i kod sledećih oboljenja: encefalitisi, vaskularna oštećenja mozga, intoksikacije, kraniocerebralne povrede, tumorski procesi u mozgu, degenerativna oboljenja mozga, gubitak svesti, problemi sa spavanjem, nesanica

Priprema:

• Pacijent uzima lagan obrok 2h pre zakazanog termina snimanja
• Potrebno je da kosa bude čista za snimanje, zato se preporučuje da se opere dan pre ili na dan ispitivanja (nikako ne koristiti preparate koji maste kosu kao što su balzam, lak za kosu ili gel)
• Pacijent na dan snimanja ne treba da konzumira alkohol ili napitke sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja
• Pacijent uzima svoju redovnu terapiju, osim ukoliko mu lekar ne naglasi da izostavi uzimanje određenih lekova na dan snimanja

Kako se izvodi:

• EEG snimanje je potpuno bezbolno
• Snimanje se izvodi tako što se na glavu pacijenta postavlja specijalna kapa na kojoj se nalaze elektrode
• Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima, u poziciji koja je ugodna pacijentu. Tokom snimanja može biti potrebno da otvara ili zatvara oči ili da diše duboko. Na kraju snimanja koristi se trepćuće svetlo

Nakon pregleda:

• Preporučuje se da se pacijent odmori i naspava i da tog dana ne upravlja motornim vozilom

EEG posle deprivacije spavanja

EEG posle deprivacija spavanja je snimanje koje se radi posle potpuno ili delimično neprospavane noći (deprivacija). Cilj ovog ispitivanja je da se pacijent nespavanjem umori i da ujutru zaspi u EEG kabinetu (tokom redovnog radnog vremena kabineta). Električna aktivnost mozga se snima u budnosti neposredno pre spavanja, po uspavljivanju, tokom spavanja i u budnom stanju nakon spavanja. Snimanje traje 45 – 60 minuta. Ovim snimanjem mogu se registrovati promene u električnoj aktivnosti mozga koje nije moguće dobiti standardnim EEG snimanjem, a koje su izuzetno značajne za postavljanje dijagnoze epilepsije i drugih bolesti.

Indikacije za EEG posle deprivacije spavanja:

Koristi se u ispitivanju bolesnika koji su u standardnom EEG imali patološke promene koje je potrebno dalje ispitati, koji su imali krize svesti, ili u ispitivanju kriza svesti kod bolesnika kod kojih se najčešće javljaju noću.

Kako se izvodi:

• Snimanje se izvodi tako što se na glavu pacijenta postavlja specijalna kapa na kojoj se nalaze elektrode
• Snimanje se izvodi u ležećem ili sedećem položaju sa zatvorenim očima, u poziciji koja je ugodna pacijentu. Prvo se snima osnovni EEG tokom 10 minuta.  Tokom snimanja osnovnog EEG-a biće potrebno da pacijent otvara ili zatvara oči ili da diše duboko. Na kraju snimanja se koristi trepćuće svetlo
• Nakon toga se EEG snima kada pacijent spava i dok se budi

Priprema:

• Noć pre snimanja pacijent ne treba da spava uopšte, ili ako to nije u stanju, onda sme da spava najviše 3 sata. Potrebno je da što kasnije zaspi i da se rano probudi
• Na dan snimanja treba da obavlja svoje redovne aktivnosti
• Pacijent uzima lagan obrok 2h pre zakazanog termina snimanja
• Pacijent na dan snimanja ne treba da konzumira alkohol ili napitke sa kofeinom (kafa, čaj, koka kola) zato što mogu uticati na rezultate ispitivanja

Nakon pregleda:

• Preporučuje se da se pacijent odmori i naspava i da tog dana ne upravlja motornim vozilom