Uputstvo za pripremu za laboratorijska ispitivanja

Preporuka pacijentu koji je dobio uput za laboratorijska ispitivanja krvi

Kako se vadi krv?
U toku vađenja krvi iz vene (venepunkcija) tehničar/sestra uvodi iglu kroz kožu do vene, a kroz iglu krv otiče u špric/epruvetu. Najčešće se venepunkcija izvodi na unutrašnjoj strani lakta gde je vena lako dostupna. Iznad mesta gde će se izvaditi krv stavlja se poveska kako bi vena postala vidljivija. Uz stisak pesnice kada se to od vas zatraži, vena će postati još istaknutija. Procedura vađenja krvi obično traje manje od 3 minuta. Nakon toga se pritisne mesto uboda kako bi se ubrzalo zaustavljanje krvarenja i sprečilo stvaranje hematoma. Naglašavamo da nakon stavljanja tupfera vate na mesto uboda morate držati JAKO pritisnuto mesto uboda bar 5 minuta.

Da li boli?
Kada igla prolazi kroz kožu možete osetiti blag bol. Može se pojaviti dodatna nelagodnost kada počne isticanje krvi u epruvetu. Ako vodite dete ili plašljivu osobu objasnite da će osetiti trenutni
blag bol ili nelagodnost.

KORISNI SAVETI

Kod dubokih i nevidljivih vena potrebno je, u konsultaciji sa Vašim lekarom da popijete 8 do 10 čaša tečnosti dan pre vađenja krvi. To će olakšati postupak vađenja krvi. Neposredno pred vađenje krvi poželjno je odraditi i neke vežbe za ruke ili šake. Ukoliko imate suvu kožu, da bi olakašali postupak vađenja krvi, preporučljivo je stavljati hidratantnu kremu, i do 4 puta dnevno, na kožu cele ruke. Tako će sama punkcija biti manje bolna.

Ukoliko osećate nervozu i vrtoglavicu obavezno informišite tehničara pre nego što započne vađenje krvi. Vađenje krvi se može izvesti i u opuštenijem, ležećem položaju ili biti odloženo do momenta kada ćete se osećati bolje. Ukoliko u bilo kom trenutku osetite vrtoglavicu ili nesvesticu recite tehničaru ili bilo kome pored vas.

Preporuka pacijentu koji je dobio uput za analizu urina

ZNAČAJ LABORATORIJSKE DIJAGNOSTIKE

Kada treba uraditi laboratorijski pregled?
Ukoliko pacijent nema zdravstvene tegobe, preporuka je da se krvna slika, pregled urina i osnovne biohemijske analize iz preventivnih razloga rade 2 puta godišnje. Te analize će poslužiti lekaru da prati zdravstveno stanje pacijenta. Ukoliko pacijent ima zdravstvene tegobe, tada lekar, po potrebi, upućuje pacijenta u laboratoriju i određuje koje analize treba uraditi.

Šta podrazumeva pregled krvne slike?
Krvna slika podrazumeva određivanje broja leukocita (belih krvnih zrnaca), eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) trombocita (krvnih pločica), nivoa hemoglobina, vrednost hematokrita, i leukocitarne formule i pojedinih parametara poput MCV, MCH, MCHC. Nalazom krvne slike može se otkriti malokrvnostanemija, poremećaji krvarenja, zapaljenski proces, i čitav niz hematoloških oboljenja.

Koje su osnovne biohemijske analize i na šta one mogu ukazati?

Sedimentacija -uglavnom se koristi pri otkrivanju i praćenju zapaljenskih procesa.Takođe, može biti povećana kod reumatskih oboljenja, anemija, malignih procesa itd.
Fibrinogen – određuje se radi otkrivanja zapaljenskih i reumatskih procesa, kao i u ispitivanju funkcije stanja jetre.
Glukoza – analizira se u cilju otkrivanja i praćenja šećerne bolesti. Osobe u čijoj familiji postoje srodnici oboleli od šećerne bolesti, spadaju u rizičnu grupu i samim tim trebalo bi češće da kontolišu nivo šećera u krvi.
Kreatinin, urea i mokraćna kiselina – određuje se radi otkrivanja i praćenja bubrežnih oboljenja kao i drugih stanja organizma.
Lipidni status obuhvata: holesterol, trigliceride, frakcije holesterola (HDL i LDL) – ovi parametri daju podatak o riziku razvoja ateroskleroze sa svim posledicama na kardiovaskularni sistem. Ateroskleroza je zajednički naziv za oboljenja u kojima je arterijski zid zadebljao uz gubitak elastičnosti. Na osnovu dobijenih rezultata, pacijentu se savetuje promena navika (ishrana, pušenje, fizička aktivnost) ili upotreba odgovarajućih lekova.
Bilirubin (ukupni i direktni ), transaminaze (AST i ALT), gama GT, alkalna fosfataza – služe za otkrivanje oboljenja jetre i žučnih puteva.
Kreatin kinaza (CK-NAC, kreatin kinaza MB i laktat dehidrogenaza) – određuju se kao parametri srčanih i mišićnih funkcija.
Gvožđe, TIBC i UIBC – parametri koji se koristi pri dijagnostici anemija kao i prilikom praćenja efekata odgovarajuće terapije.

Šta podrazumeva pregled urina i čemu on služi?
Rutinski pregled (urina) podrazumeva njegovu fizičko hemijsku obradu (boja, izgled, pH reakcija, specifična težina, prisustvo glukoze, proteina, acetona, bilirubina, urobilinogena i nitrita) i mikroskopski pregled sedimenta urina u kome se mogu uočiti eritrociti, leukociti, bakterije, gljivice, epitelne ćelije, sluz, kristali i druge materije. Pregled urina služi za otkrivanje oboljenja bubrega i urinarnog trakta.

Koji je značaj laboratorijskog nalaza?

Laboratorijske analize koriste lekari u svakodnevnom radu i od značaja su za:

  1. postavljanje dijagnoze
  2. procenu težine bolesti
  3. praćenje razvoja bolesti
  4. odgovor organizma na određenu terapiju

Prilikom postavljanja dijagnoze, nalaz se poredi sa referentnim vrednostima, dok se za praćenje toka bolesti kao i učinka terapije, nalazi jednog bolesnika upoređuju sa njegovim rani jim nalazima.