Dijabetes – bolest prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

O dijabetesu se obično najviše govori na Dan borbe protiv dijabetesa 14. novembra, iako bi o ovoj bolesti trebalo da se govori svakodnevno.

Dijabetes nije bolest nego sindrom koji obuhvata više bolesti.

Istraživanja govore da je u Srbiji oko 355.000 registrovanih dijabetičara a dokazano je i da, u proseku, na jednog dijagnostikovanog, dolazi jedan nedijagnostikovan dijabetičar, što znači da je u Srbiji ukupno oko 712.000 dijabetičara, sa tendencijom da se taj broj poveća. Dijabetes je bolest sadašnjosti i budućnosti, a trenutno u Evropi od njega boluje 56.3 miliona stanovnika. Procene su da će 2035. godine broj dijabetičara u Evropi biti 75 miliona odnosno više od 10% ukupnog broja stanovnika.

Dijabetes je bolest koju je uzrokovana nemogućnosti organizma, sopstvenog insulina, da deluje na metaboličke procese tj. da omogući ulazak glikoze iz krvi u ćelije, kako bi se stvorila energija koja je uslov života. Postoje dve vrste dijabetesa – tipa 1 i tipa 2.

Dijabetes tipa 1 može da se javi od 6 meseci života pa do tridesete godine i tim dijabetičarima je neophodna insulinska terapija.
Učestalo mokrenje u većim količinama, brz neobjašnjiv gubitak telesne težine, žeđ, kao i umor i malaksalost, ali i pojava infekcija, mogu biti prvi znaci dijabetesa tipa 2. Tada je vreme za lečenje.

U dijabetesu tipa 2 organizam ima povećane potrebe za insulinom usled smanjenog ili potpuno nedostajućeg odgovora ćelija organizma na insulin. U ovom tipu dijabetesa pankreas ne može da stvori dovoljno insulina da zadovolji te povećane potrebe organizma. Dijeta, fizička aktivnost i uzimanje lekova ,kao oblici lečenja tipa 2 dijabetesa, predstavljaju pokušaj da se poveća lučenje i delovanje insulina. Posle određenog vremena, kada to nije dovoljno, neophodne su injekcije insulina, da bi se postigla dobra kontrola šećera u krvi – objašnjava doktor Lazarević.

Gojaznost glavni faktor

Preveliki unos energetski bogate hrane, posebno šećera, samo je jedan od rizičnih faktora za nastajanje gojaznosti. Gojaznost je glavni rizični faktor za nastajanje tipa 2 dijabetesa kod sredovečnih i starijih ljudi, posle 45 odnosno 75 godine života. Gojaznost je sve rasprostranjenija i javlja se još u detinjstvu. Fizička aktivnost je svedena na minimum, a nezdrava ishrana sa velikom količinom kalorija je navika koja postoji u porodicama. Ova loša navika se nastavlja u školama, pa nas i ne čudi što imamo sve više osoba koje imaju problem sa gojaznošću.

Prevencija dijabetesa

Iako je genetika vrlo važan faktor za razvoj dijabetesa tipa 2, kao i gojaznost, dijabetes može da se javi kod mnogih kategorija stanovništva usled delovanja drugih rizičnih faktora. S obzirom na to da šećerna bolest ostavlja ozbiljne posledice na krvnim sudovima, vrlo je važna prevencija kada je reč o dijabetesu tipa 2.

Rizične godine za dobijanje dijabetesa tipa 2 su, kako je rečeno, između 45 do 75 godine. Iako godine ne možemo da promenimo, postoje faktori na koje možemo da utičemo, kao što su gojaznost i hipertenzija. Smanjenjem gojaznosti smanjuje se mogućnost za dijabetes. Takođe je jako bitno imati najmanju polučasovnu fizičku aktivnost u toku dana – šetnja, vožnja bicikla, plivanje. Neophodno je baš svakog dana unositi voće i povrće

Primenom Findrisk upitnika i testova meri se verovatnoća da pacijent oboli od dijabetesa. Na osnovu toga, započinje se preventiva kako bi se sprečila pojava dijabetesa i promene, kako na krupnim (infarkt miokarda, šlog) tako i na sitnim (slepilo i popuštanje funkcije bubrega) krvnim sudovima. U prevenciji dijabetesa je vrlo važna i primena dokumenata odnosno vodiča u dijabetologiji, kao i sprovođenje neophodnih programa prevencije koji moraju da se primenjuju sistematski.

Ovde možete popuniti upitnik za određivanje rizika od dobijanja dijabetesa tipa 2 koji je urađen prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije koji će vam pružiti preliminarne rezultate o riziku dobijanja Dijabetesa tipa 2. Pored toga, pitanja iz upitnika predstavljaju i smernice za pacijente na šta treba da obrate pažnju u svakodnevnom životu da bi se rizik od dobijanja dijabetesa smanjio.

dr Živanka Lazarević,
specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije