Šta znamo o novom Delta soju?

Delta varijanta je prvi put identifikovana u Indiji, jedna je od nekoliko „zabrinjavajućih varijanti“, koju su odredili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija. Delta je prijavljena u 80 zemalja. Sada je to najčešća varijanta u Indiji i Britaniji, gde čini više od 90 posto slučajeva. Indija je otkrila preko 40 slučajeva nove varijante koronavirusa nazvane „Delta Plus“, koja je možda prenosivija i otpornija na lečenje COVID-19.

Delta varijanta korona virusa sada je odgovorna za otprilike jedan na svakih pet slučajeva obolevanja od Covid-19, a njegova prevalencija se udvostručila u poslednje dve nedelje, rekli su u utorak zdravstveni zvaničnici.

Njegova genetska sekvenca sugeriše da je možda čak i zaraznija od originalne Alpha verzije i pokazuje sposobnost nadmudrivanja sa nekim od imunoloških odgovora tela.

Njegova pojava nije iznenađujuća. A sa ubrzanjem vakcinacije i padom broja slučajeva Covid-19, nejasno je koliki će problem ovde izazvati Delta. Ipak, njegov brzi uspon podstakao je zabrinutost da bi mogao ugroziti postignuti napredak u borbi protiv pandemije.

Evo odgovora na neka uobičajena pitanja o Delta varijanti.

Zašto su ljudi zabrinuti zbog Delta soja?

Smatra se da je Delta, ranije poznata kao B.1.617.2, najprenosljivija varijanta, koja se širi lakše od originalnog soja virusa i od varijante Alpha koja je prvi put identifikovana u Britaniji. Tamošnji službenici javnog zdravstva rekli su da bi Delta mogla biti za 50 odsto zaraznija od Alpha-e, mada precizne procene njene zaraznosti variraju.

Drugi dokazi sugerišu da bi varijanta mogla delimično da izbegne antitela koja je telo stvorilo nakon infekcije koronavirusom ili vakcinacije. A varijanta takođe može učiniti određene tretmane monoklonskim antitelima manje efikasnim.

Delta takođe može izazvati teže bolesti. Na primer, nedavna škotska studija otkrila je da je kod ljudi zaraženih varijantom Delta otprilike dvostruko veća verovatnoća da će biti hospitalizovani nego kod zaraženih Alfom. Ali neizvesnosti ostaju, rekli su naučnici.

Gde se širi?

Iako je Alpha i dalje najrasprostranjenija varijanta, Delta se brzo proširila. Početkom aprila, Delta je predstavljala samo 0,1 odsto slučajeva u Sjedinjenim Državama, prema C.D.C. Početkom maja varijanta je činila 1,3 procenta slučajeva, a početkom juna ta brojka je skočila na 9,5 procenata. Od pre nekoliko dana, procena je pogodila 20,6 posto, rekao je dr Fauci na brifingu.

Ako sam vakcinisan, da li treba da brinem?

Prema jednom nedavnom istraživanju, vakcina Pfizer-BioNTech bila je 88 posto efikasna u zaštiti od simptomatskih bolesti izazvanih Deltom, gotovo podudarajući se sa 93 posto efikasnosti protiv varijante Alpha. Ali jedna doza vakcine bila je samo 33 odsto efikasna protiv Delte, pokazalo je istraživanje.

„Potpuno imunizovane osobe trebale bi dobro da se nose sa ovom novom fazom epidemije“, rekao je dr Peter Hotez, dekan Nacionalne škole za tropsku medicinu na Medicinskom fakultetu Bailor. „Međutim, zaštita koju nudi jedna doza izgleda niska i naravno, ako uopšte niste vakcinisani, smatrajte se rizičnim.“

Delta će verovatno zaraziti „veliki broj“ nevakcinisanih ljudi, rekao je on.

Da li će izazvati novi talas?

Iako Delta može činiti sve veći procenat slučajeva, još uvek nije jasno da li će povećati ukupan broj slučajeva.

Stope vakcinacije su veoma neujednačene i niže su u određenim državama i demografskim grupama. Delta bi mogla da podstakne izbijanje epidemije gde vakcinacija zaostaje, ili među mladim ljudima za koje je manja verovatnoća da će se vakcinisati nego kod starijih.

„Na mestima na kojima još uvek postoji velika osetljivost na virus, otvara se mogućnost da brojevi ponovo počnu da rastu“, rekao je Justin Lessler, epidemiolog zaraznih bolesti sa Univerziteta Džons Hopkins.

U poslednje vreme sve češće se govori o istraživanjima posledica koje na zdravlje ostavlja preležana infekcija SARS CoV-2 virusom. “Epidemiology of post-COVID syndrome following hospitalisation with coronavirus: a retrospective cohort study” (Daniel Ayoubkhani, Kamlesh Khunti, Vahé Nafilyan, Thomas Maddox, Ben Humberstone, Sir Ian Diamond, Amitava Banerjee) – 15.01.2021.

Infekcija nastaje vezivanjem virusa SARS-CoV-2 za ACE2 receptor preko kog  viron ulazi u ćelije domaćina. Ovi eACE2 receptori nalazi se u tkivu pluća (alveole), bubrega, srca  i krvnih sudova (miociti i vaskularni endotel), mozga, gastrointestinalnog trakta. Upravo iz tog razloga virus može zahvatiti svaki od ovih sistema organa.

Radi daljeg praćenja pacijenata (nakon preležane infekcije) potrebno je fokusirati se na rad svakog od ovih organa i na detekciju efekata koji je virus ostavio u pogledu njihove funkcije i građe ali isto tako i na mogućnost pojave reinfekcije.

Preporučujemo da praćenje treba da bude sprovedeno u periodu od tri meseca nakon infekcije, a u slučaju postojanja tegoba i ranije.

Naša preporuka ide u tom pravcu i savetujemo da se obavi bar minimalni deo ispitivanja.

Kako bi našim korisnicima obezbedili ovu uslugu dostupnom formirali smo poseban paket po prihvatljivim finansijkim uslovima.

POST COVID sistematski pregled:

Nakon ovog osnovnog ispitivanja moguće je uraditi eventualno dodatne potrebne preglede ako se utvrdi potreba.

• Pregled pulmologa
• RTG snimak pluća
• Pregled nefrologa
• Pregled hematologa
• Pregled reumatologa
• Pregled ORL

Razlozi za ova ispitivanja su sledeći:

Ispitati novo formirani imunitet, odnosno potvrditi eventualno postojanje antitela. Najčešći poremećaj tokom SARS Cov-2 infekcije je u vezi sa respiratornim sistemom. Pacijenti su razvijali jednostranu ili obostranu pneumoniju (upalu pluća) čija je česta komplikacija fibroza pluća (smanjena funkcija plućnog tkiva). Pokazalo se kod 56,3% otpuštenih pacijenata  da su i dalje prisutne palpitacije, kratkoća daha ili dispneja nakon fizičke aktivnosti (Z.Zheng, K. Wu, Z.Yao and J. Zheng)

Mnogi izvještaji iz različitih zemalja, poput Kine, Italije i SAD-a potvrdili su da SARS-CoV-2 može uticati na srčani mišić uzrokujući srčani zastoj ili miokarditis (Markian, 2020), kao i promene na endotelu krvnih sudova.  Postoji opasnost od razvijanja tromboze kako u venskoj tako i u arterijskoj cirkulaciji, najverovatnije zbog prekomerne upale, aktivacije trombocita, endotelne disfunkcije i staze. Posebno treba ispitati osobe koje se bave profesionalno ili rekreativno sportom.

Studije ukazuju i na povezanost  između bubrežnih bolesti i COVID-19. U grupi obolelih od COVID-19 otprilike 13% pacijenata je već imalo bolesti bubrega. U više od 40% se manifestovali simptomi u vezi sa pormećenom funkciji bubrega, a 5,1% je imalo akutnu bubrežnu isuficijenciju (AKI) (YichunCheng¹²RanLuo¹²KunWang¹²MengZhang¹ZhixiangWang¹LeiDong¹).

Česti simptomi su bili i povraćanje, mučnina, dijarea, bol u trbuhu i gastrointestinalno krvarenje. U pojedinim studijama se pronašla veza između oštećenja jetre i COVID-19

Određene studije dovode u vezu repiratorne viruse i reumatoidni artritis (Y.B. Joo et all).

Jedan od ishoda ove infekcije koja se ne može zanemariti je osteonekroza. Prevalencija osteonekroze kod pacijenata koji koriste kortikosteroide bila je 9,9%, (ukupnom dozom> 1.900 mg hidrokortizona,> 2.000 mg metilprednizolona,> 13.340 mg hidrokortizona). 18 dana na terapiji kortikosteroidima predstavlja značajni faktori rizika za kasniji razvoj osteonekroze kuka (Chan MH, Chan PK, Griffith JF, et al. Steroid-induced osteonecrosis in severe acute respiratory syndrome, 2006). Dugotrajna upotreba kortikosteroida je faktor rizika i za osteoporozu.

Pacijenti sa SARS-CoV-2 infekcijom mogu imati simptome povezane s poremecaajem cula sluha, sto je potvrdila studija Klinike za  ORL KC Nis.

Praktikujući fizičko distanciranje stvorili su se brojni problemi emocijonalne prirode, na primer razočaranje, nelagoda, tuga, odbacivanje i osuđivanje. U zavisnosti od preležanih iskustava kod određenih pacijenata se javlja strah od umiranja, depresija, mentalni stres, promene raspoloženje, poremećen san i druge mentalne posledice.

• Pored navedenih pregleda u zavisnosti od tegoba postoji mogućnost uključivanje pregleda i drugih specijalnosti u zavisnosti od brzine oporavka i eventualnih nalaza nakon inicajnog ispitivanja.