Hipertenzija

Hipertenzija

Hipertenzija je povišen arterijski krvni pritisak. Meri se gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Normalne vrednosti su oko 120/80 mmHg ghg, visoko normalne do 139/89 mmHg. Vrednosti od 140/90 mmHg i veće predstavljaju hipertenziju.

Blaga hipertenzija je 140-159/90-99 mmHg , srednje teška 160-179/100-109 i teška preko 180/110.

Vrednosti preko 200 mmHg se smatraju malignom, to govori samo po sebi koliko je opasna. Hipertenzija je u 90- 95% slučajeva nepoznatog porekla i zove se primarna (tu porodično opterećenje ima udela) a ostalo je sekundarna kad je uzrok: bolest štitne žlede, bubrega, nadbubrežnih žlezda, suženje bubrežnih arterija, koarktacija aorte, upotreba lekova kao što su kortikosteroidi, sredstva za kontracepciju, antireumatici. Tada lečenjem osnovnog obolenja lečimo i hipertenziju.

Hipertenzija je najčešća bolest današnjice, jedna trećina ljudi u svetu ima povišen pritisak. Kod starijih osoba s godinama raste gornji pritisak više nego donji, tako da oni imaju izolovanu sistolnu hipertenziju, dok je kod mlađih osoba uglavnom povišen donji pritisak. Poželjne vrednosti kod osoba u osmoj deceniji života su 140-150 za sistolni pritisak. To omogućava dovoljan protok kroz arterije vrata i glave jer ukoliko je niži mogu se javiti vrtoglavice i nesvestice.

Zabluda je da ne treba lečiti hipertenziju lakšeg stepena jer se vremenom javljaju ozbiljne posledice bolesti kao i kod onih sa visokim pritiskom . Ljudi ne kontrolišu krvni pritisak redovno, osim toga bolest u početku prolazi bez ili sa vrlo malo simptoma tako da prođe više godina dok se ne postavi dijagnoza i započne lečenje.Tada se često otkriju promene na vitalnim organima a da osoba nije imala neke određene tegobe ili ih je zanemarila, zato se hipertenzija odn. povišen pritisak naziva “tihi ubica” jer su njene posledice veoma ozbiljne.

Posledice povišenog pritiska su obolenja srca i krvnih sudova, mozga, oka i bubrega.

Povišen pritisak može da izazove tegobe kod pacijenta zavisno od toga koji je organ oštećen. Hipertenzija je faktor rizika za razvoj koronarne bolesti. Ona se ranije javlja u odnosu na zdravu populaciju, za infarkt srca i mozga, za srčanu i bubrežnu slabost.

Simptomi koji se javljaju zbog promena na srčanom mišiću su: bolovi, težina ili pritisak u grudima (angina pektoris), srčani udar (infarkt), srčana slabost praćena gušenjem, zamaranjem, malaksalošću, slabim podnošenjem napora, otokom nogu. Nekada se javljaju poremećaji srčanog ritma što osoba oseća kao lupanje, preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca.

Promene na krvnim sudovima očiju dovode do smetnji vida pa sve do gubitka vida.


Posledice na mozgu

Posledice na mozgu su: glavobolja (naročito potiljačna), vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, nesvestica, zujanje u ušima, mučnina, kratkotrajni gubitak osetljivosti, trnjenje jedne polovine lica ili tela, oslabljen ili onemogućen govor, krize svesti a ozbiljna posledica je moždani udar.

Može sa javiti obilnije krvarenje iz nosa pri naglom skoku pritiska.

Povišen pritisak izaziva oštećenje bubrežne funkcije sa pojavom belančevina u urinu i porastom azotnih materija u krvi (urea i kreatinin).

Na krvnim sudovima se ubrzava zadebljanje zidova zbog masnih naslaga (ateroskleroza) i gubitak njihove elastičnosti, mogu nastati proširenja (aneurizme) ili cepanje zidova arterija (disekcija) što je veoma ozbiljna komplikacija. Suženje perifernih krvnih sudova nogu izaziva bolove u nogama i listovima, trnjenje u stopalima pa osoba mora posle hoda zastati da prođe bol ili grč. Promene u krvnim sudovima vrata i glave izazivaju vrtoglavice, nesvestice, a trombi koji se tu stvore dvode do moždanog infarkta.

Za postavljanje dijagnoze potreban je internistički pregled koji podrazumeva: razgovor s pacijentom koji navodi vrstu tegoba i njihovo trajanje, zatim detaljan pregled, sluša se srce i pluća, pipaju trbušni organi i periferne arterije, meri se pritisak i to na obe ruke, jer se u terapiji rukovodimo onim vrednostima koje su veće, uradi se EKG iz kojeg vidimo da li postoji hipertrofija leve komore, znači ishemije srčanog mišića ili poremećaji ritma.

Dijagnostičke procedure

Neophodno je uraditi ove dijagnostičke procedure koje nam ukazuju da li su i koliko vitalni organi osteceni u trenutku pregleda:

  • laboratorijske analize krvi i urina (krvna slika, holesterol, trigliceridi, Na, K, Cl, glikemija, urea, kreatinin, enzimi jetre, bilirubin)
  • ultrazvuk srca koji pokazuje promene na srcu u vidu zadebljanja zidova leve komore, poremećaja pokretljivosti, uvećanje dimenzija srčanih šupljina, promene na zaliscima i aorti
  • rentgen pluća i srca
  • očni pregled, gledaju se promene na krvnim sudovima oka
  • ultrazvuk stomaka koji pokazuje da li ima promena na bubrezima i nadbubregu, trbušnoj aorti
  • ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i nogu kada se mere masne naslage na zidovima i stepen njihovog suženja
  • 24 časovno merenje pritiska potrebno je uraditi kod bolesnika sa: novonastalom hipertenzijom, porastom pritiska u lekarskoj ordinaciji tzv “hipertenzija belih mantila”,
  • sa graničnim vrednostima pritiska, sa sumnjom na noćnu hipertenziju (maskirna hipertenzija) kada su vrednosti normalne danju ali povišene noću-sreće se kod mladih, gojaznih, pušača, zatim kod osilacija sa skokovima ili padovima pritiska, kod osoba koje imaju pritisak na radnom mestu a van toga normalne vrednosti (radno zavisna hipertenzija), radi procene efekta terapije i rizika od neželjenih kardiovaskularnih događaja.

Šta utiče na povećanje pritiska

Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim zivotnim i radnim okolnostima te mozemo odrediti vrstu, kolicinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima je nesto veći.

Takođe je normalno povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.

Pregledi su češći dok se ne postigne zadovoljavajuća regulacija pritiska a obično se posle rade na par meseci, zavisno od opšteg stanja i pridruženih bolesti.

Svaku novonastalu hipertenziju treba detaljno ispitati .

Česta je kod osoba sa dijabetom koji imaju osim šećera često povišene i masnoće u krvi.

Hipertenzija ili povišen pritisak je bolest modernog doba povezana sa sedećim načinom života, stresom, gojaznošću, lošom ishranom, lekovima, alkoholom, pušenjem, hrkanjem i prekidima u disanju tokom noći. Zato je neohodno promeniti način života i ishrane: isključiti masne i slane namirnice, smanjiti težinu, prekinuti pušenje i unos alkohola, uvesti redovnu fizičku aktivnost.

Lek za povećani pritisak

Lek za lečenje pritiska može prepisati samo lekar.

Terapija se određuje za svakog pojedinačno, zavisi da li osoba uz povišen pritisak ima povišene masnoće u krvi, da li je dijabetičar, trudnica, koje je životne dobi, da li ima anginu pektoris, raniji infarkt srca ili moždani udar, poremećaje srčanog ritma, srčanu slabost, hronični bronhitis ili astmu, bubrežnu slabost, bolest perifernih arterija.

Danas imamo na rapolaganju veliki broj lekova, neki su kombinacija dva leka u jednoj tableti i daju se jednom dnevno tako da je pojednostavljen režim uzimanja terapije. Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu i ponekad izmenu terapije.

dr Vranić Sonja
specijalista interne medicine