Povišen Holesterol

Povišen Holesterol

Povišen holesterol može prouzrokovati aterosklerozu, akumulaciju holesterola i drugih materija na zidovima arterija. Pomenute naslage – koje zovemo „plak“ – mogu smanjiti protok krvi kroz arterije ili potpuno prekinuti protok. Ukoliko su pogođene arterije koje npr. srce snabdevaju kiseonikom (koronarne arterije), usled toga protok krvi i isporuka kiseonika budu smanjeni, to možete osećati kao bolove u grudima (stanje koje se zove „anginapectoris “) ili možete imati druge simptome, o zakrčenju krvnih sudova npr. vrata, kao što su gubitak vida na jedno oko, nemoć i slabost ekstremiteta.

Može se desiti da se aterosklerotski plakovi pocepaju ili puknu. Na tom mestu gde je plak oštećen se može stvoriti krvni ugrušak koji dalje blokira protok krvi ili se može otkačiti, i negde niže, potpuno ili delimično, zapušiti arteriju. Ako usled ovih događaja protok krvi ka nekom delu srca bude prekinut, dešava se srčani udar tj. infarkt miokarda. Tada ćelije ne primaju dovoljne količine kiseonka i nutritivnih elemenata i izumiru.

Da biste utvrdili nivo holesterola u krvi, potrebno je da date krv na analizu. Lekar će vam najčešće preporučiti da krv date rano ujutru, a veče pred davanje krvi preporučuje se lagana večera, kao što su salata i riba. Takođe se preporučuje da se 9 do 12 sati pre davanja krvi ništa ne jedete i ne pijete izuzev vode.

Prilikom pregleda, lekar će vas pitati da li u porodici imate članove sa povišenim holesterolom ili dijagnostikovanim oboljenjem srca, iz prostog razloga što ti poremećaji zdravlja mogu biti nasleđni.

Ukoliko vrednosti budu povišene, prvo se prilazi izmenom ishrane i fizičkom aktivnošcu.

Zdrav stil života je ključ!

Redukcija telesne mase ako ste gojazni
Lagani gubitak suvišnih kilograma može pomoć i u regulisanju holesterola i triglicerida. Naravno, jedini zdravi način mršavljenja je lagani gubitak kilograma, ne višeod 3kg do 4kg mesečno, uz balansiranu ishranu. Odlazak kod nutricioniste moze da pomogne.

Smanjite grikacalice

Prosti ugljeni-hidrati, šećer i hrana od belog brašna, uzrokuju nagli skok insulina u krvi, zbog naglog povećanja šećera u krvi, što pospešuje stvaranje triglicerida.

Ograničite holesterol u ishrani

Pokušajte da ne unesite više od 300mg holesterola dnevno tj manje od 200mg, ako imate dijagnostikovano srčano oboljenje. Izbegavajte najkoncentrovanije izvore holesterola kao što su crveno meso, žumanca i punomasni mlečni proizvodi, dok se preporučuje konzumacija ćuretine, piletine i ribe.

Birajte zdravije masti

Zamenite zasićenu mast za zdraviju, monozasićenu mast, koja se može naći u maslinovom ulju, ulju od bundevinog semena, ulju od semenki grožđa i sličnim uljima.

Izbacite trans masti

Ove masti se nalaze u prženoj hrani i u većini slatkiša, keksu i raznim kolačićima, čipsu isl. Preporučuje se da, pre svake kupovine, pročitate sadržaj na svakom pakovanju ovakvih proizvoda – lako ćete saznati da hrana sadrži transmasti ukoliko na etiketi piše da delimično ili u celosti sadrži hidrogenizovanu mast.

Izbegavajte alkoholna pića

Alkohol je bogat kalorijama i šećerom, a ima vrlo potentan uticaj na stvaranje triglicerida. Čak i male količine alkohola mogu povisiti nivo triglicerida preko dozvoljenih vrednosti. Zbog istog razloga preporučuju se prirodno ceđeni sokovi, a izbegavaju se gazirana pića.

Fizička aktivnost

Redovno vežbanje povećava dobar a snižava loš holesterol. Svakoga dana idite u energičnu šetnju, otplivajte nekoliko dužina u bazenu ili se priključite nekom program vežbi. Ako vaš tempo života ne dozvoljava da budete aktivni/redovni sportista, izađite u kratku šetnju, spustite se i popnite stepenicama na poslu.

Takođe je izuzetno važno da kontrolišete krvni pritisak i dijabetes. Ako imate povišene holesterol i trigliceride a bolujete od ovih hroničnih stanja, morate redovno kontrolisati, na 3 meseca, Hol,LDL, HDl, TGL.

Ako vam lekar prepiše terapiju, uzimajte je redovno, na način na koji je propisana. Takođe, pokušajte da prilagodite ishranu i uključite fizičku aktivnost. Lekovi doprinose boljem stanju organizma ali su ipak ključni faktori zdravlja zdrav život, ishrana i fizička aktivnost koji se nipošto ne smeju zanemariti niti zameniti lekovima. Zajednički pristup je put ka boljem zdravlju.

dr Jelena Dojčinović Mihaić
Lekar opšte medicine

 

Možete nas pratiti i putem našeg Facebook i Instagram profila.