Razvoj deteta od 4. do 6. meseca

 

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj.

Pomozite im da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću. Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka još puno posla, ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

Šta odojče treba da radi u 4. mesecu

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za uzrast vašeg deteta.

U položaju na stomaku dete odiže glavu i grudni koš i težište tela prebacuje na stomak. Čvrsto se oslanja na laktove. U mogućnosti je da jednom rukom poseže za igračkom, a da ravnotežu drži oslanjajući se na drugu ruku i karlicu.

U položaju na leđima prati pogledom predmet ispred sebe. Poseže za igračkom koja mu se pruža sa strane, hvata šakama, dodiruje sve i stavlja u usta. Stopala prate rad ruku i u vazduhu izvode sama od sebe pokrete hvatanja i dodiruju se u srednjoj liniji.

Glasno se smeje na zadirkivanje, počinje da guče (ga,gu).

Snovi – Deca veoma rano počinju da sanjaju, ustvari ona sanjaju već u materici nakon sedmog meseca trudnoće.

Kod dece faza aktivnog spavanja (faza kada spavamo plitko i sanjamo) zauzima veći deo sna nego kod odraslih. Ta vrsta spavanja je vrlo važna za brži razvoj mozga, jer odojče u toj fazi spavanja prerađuje i usvaja sve ono novo što je naučilo dok je bilo budno, i kada zbog velike količine novih informacija nije imalo vremena sve da ih usvoji.

Nastavite da se igrate i menjajte igračke u igri, pratite vašu bebu i prilagođavajte se njenim zahtevima, već vidite vidne napretke u razvoju. Ako ste to negde beležili pogledajte koliko je napredovala u svom psihomotornom razvoju.

Šta odojče treba da radi u 5.mesecu

U položaju na stomaku dete se oslanja na poluotvorene šake s poluispruženim rukama u laktu.

Uobičajeno je da dete sa 5 meseci počne na stomačiću da zauzima položaj kada istovremeno podiže i ruke i noge od podloge tzv.plivanje, koje karakteriše istovremeno odizanje ruku i nogu od podloge uz balansiranje na stomaku i savijanje leđa u luk. U položaju na leđima zauzima stav kao da sedi.

Rukama dodiruje bedra i i posmatra stopala koja se dodiruju u srednjoj liniji celim tabanom. Sve aktivnije se kotrlja u stranu. Svesnije hvata igračke i počinje da ih prebacuje iz ruke u ruku.

Beba zauzima polusedeći položaj jača je i sigurnija. Bebu ne forsirajte da radi vaše naloge i pustite je da sama odredi šta može da uradi. Pomognite joj da se blago uzdigne i okružite je mekanim jastucima u polusedećem položaju. Igračkice čvrsto drži u ruci, a nekada uspeva da prebaci zvečku iz jedne u drugu ruku.

Dete počinje da menja izraz lica: mršti se ili smeje. Nezadovoljno je kada mu se oduzme igračka i jače reaguje kada majka ili poznata osoba napusti prostoriju. Jasnije razlikuje strane osobe od ukućana. Do 5. meseca odojče osmehom dočekuje bilo koji izraz lica, kasnije razlikuje izraze lica. Svesnije je svoga tela.

U petom mesecu pojavljuje se osećanje gađenja.

Sve više se interesuje za stvari koje ga okružuju, gleda ih, dodiruje i aktivno ispituje – okreće ih, drmusa, stiska. To ga zadovoljava i nema potrebu za dubljim saznanjem predmeta. Pažnju lako prebacuje na novi, dominantan stimulus.

U uzrastu od četiri i po do sedam meseci razvija se vizuelno-motorna kontrola i usavršava melodičnost pokreta. Pokreti postaju sve spontaniji i uvežbaniji. Težnja za hvatanjem postaje centralni motiv.

Nastavite sa dnevnim rutinama. Detetu treba sigurna, predvidiva okolina, svakodnevica s jasnom strukturom da bi se os’ealo sigurno i nastavilo s razvojem.

Šta odojče treba da radi u 6.mesecu

Ovo je mesec velikih promena. Počinje se s uvođenjem nemlečne hrane, počinje da sedi.

U položaju na stomaku oslanja se na potpuno ispružene ruke i otvorene šake, dok se težiste tela prebacuje na karlicu. Noge su lako raširene, blago savijene u kolenu sa potkolenicama u vazduhu. Dete se samo okreće iz položaja na stomaku u položaj na leđa. Počinje da se okreće sa stomaka na leđa. Noge su mnogo manje skupljene nego do sada, zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke i stomačić.

U položaju na leđima dete samo odiže glavu od podloge i pruža ruke majci. Hvata svoja stopala i stavlja ih u usta. Ponuđenu igračku hvata kretanjem ruke preko sredine na drugu stranu. Hvata predmete koristeći palac i prste šake. Ako mu se pruži drugi predmet, dok već jedan drži u ruci, ispustiće prvo predmet koji drži u ruci pa tek tada prihvatiti drugi. U ovom uzrastu dete uzdržano reaguje na nepoznate osobe.

Vid i fina motorika – Reaguje na vizuelne drazi, bulji naokolo, formira vizuelno praćenje vertikalno i koso, polukružno, na 15-30 cm. hvata objekte uz vizuelnost, objekat u ruci prvo drzi pa zatim posmatra pa stavlja u usta. Ovome prethodi razvoj otvaranja šake. Prepoznaje svoje šake i prepoznaje svakodnevni objekat, npr. šolju, flašicu. Oči koristi zajedno i nema razrokosti.

Sluh i govor – Obrazac plakanja je zreliji. Gugutanje i drugi oblici vokalizacije se javljaju na stimulativni razgovor. Do 6 meseci počinje brbljanje. Na zvuk širi oči, okreće se na zvučni nadražaj, najpre horizontalno, a onda u dva navrata lokalizuje zvuk, najpre dole, a kasnije iznad njega. Vezuje zvuke za svakodnevne situacije i komunicira pokretima, počinje da pruža ruke da ga uzme majka.

Socijalizacija, emotivnost – Prepoznaje ljude i situacije, pokazuje zadovoljstvo, uzbudjenje, voli da se neko njime bavi ili da ga zabavlja. Hranjenje postaje socijalna aktivnost, jede polutečnu hranu. Aktivno koristi usne i jezik i gutanje nije više refleksno. Posmatra kako ga majka oblači, kupa, umiva…

Pri hranjenju može da postavi ruke na flašicu i pridržava je. U šestom mesecu pojavljuje se osećaj straha.

Šesti mesec je velika prekretnica jer bebica počinje da sedi, u početku uz potporu, a vrlo brzo i samostalno. Ne treba bebu ostavljati da sedi dugo, za pocetak je dovoljno 10-15 minuta u vašem krilu ili okruženu jastucima. Kikoće se, okreće se brzo na glas majke, počinje da imitira ritam tonova koje čuje, smeje se i ciči, vrišti. Može da lokalizuje glas ili zvuk i da zatim uputi precizan pogled ka tom pravcu. Pažljivo sluša. Raspoznaje tonove i glasove, reaguje na njih, ali modifikuje svoje reakcije na strana lica. Drži samostalno flašicu dok pije, rukom drži i jede keks. U sedećem polozaju oslobađa ruke za oblačenje.

Igre

  • igrajte se igara „moj red-tvoj red“,
  • imitirajte zvukove koje proizvode razne životinje „maca-mijau, kuca-av,av“,
  • učite dete uzročno-posledičnim vezama kroz kotrljanje lopte, guranje autića, (ako gurnem loptu ona se kotrlja, ako je ostavim ona se ne kotrlja),
  • čitajte detetu svakodnevno, razgledajte slikovnice i imenujte i opisujte predmete, boje…

Vežbe za bebe stare između 5 i 6 meseci

Zubi

Između 6. i 12. meseca, odnosno kada detetu izraste prvi zub, možete da posetite stomatologa koji će vas savetovati u vezi pravilne ishrane i higijene i upozoriti vas na moguće posebnosti kod vašeg deteta. Dete u ovoj fazi trpa u usta sve što vidi, što može da bude veoma opasno, ali mu se mora dozvoliti da „glođe“ gumene igračke koje treba da su čiste, ali ne i sterilne.

Iako će nakon nekoliko godina mlečni zubi ispasti, to ne znači da ne trebamo da ih negujemo. Do 3. godine prva briga namenjena je pravilnoj ishrani. Uz ravnomernu i zdravu ishranu obroci treba da budu redovni bez međuobroka ili slatkih napitaka. Za gašenje žeđi između obroka detetu možemo da ponudimo voće ili nezašećerena pića: običnu vodu ili nezašećeren čaj.

Ako dete koristi flašicu i konstantno pomalo pije iz nje, napunite je vodom, a ne sa sokom ili mlekom pa pokušajte da ga odviknete od ove navike. Najštetnije je ako dete zaspi s flašicom u ustima. Osim toga što se može zagrcnuti , slatka tečnost polako curi iz dude, zadržava se u detetovim ustima, razgrađuje u kiselinu i uzrokuje »karijes flašice« odnosno karijes ranijeg detinjstva.

Higijena usne duplje do 3. godine starosti je namenjena uvođenju i upoznavanju deteta s njome da bi ona kasnije mogla da postane deo svakodnevnog ritma. Zube počinjemo da čistimo odmah nakon izbijanja. Na početku možemo da upotrebimo mekanu krpu ili gazu koju umočimo u vodu i ovijemo oko prsta ili možemo da koristimo gumeni naprstak. Kasnije počinjemo da koristimo odgovarajuću zubnu četkicu.

Zubiće nemojte prati silom jer bi dete moglo da razvije otpor. Pranje neka protiče u igri. Dete neka prvo samo pokuša, a roditelji neka dovrše. Zubne paste nije potrebno koristiti dok dete ne nauči da ispljune pljuvačku. Deca to nauče obično do treće godine starosti. Uz pravilnu ishranu dovoljni su četkica i voda. Ako pastu za zube želite da koristite i ranije, nabavite pastu bez fluora. Naučite decu da više puta ispiraju pastu iz usta. I kasnije koristite paste primerene deci, jer paste za odrasle sadrže previše fluora koji može štetiti deci. Tek nakon napunjene 11. godine deca smeju da koriste pastu za odrasle.

Ako još dojite nemojte da prestajete zbog nicanja zuba. Ako vas dete ugrize, trebate da znate da to nije uradilo namerno. Dojenje prekinite i recite odlučno NE. Odojče će iz tona glasa shvatiti da to što je uradilo nije dobro.

Redosled razvoja motornih funkcija i vida

Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Mesec Motorika Vid Spretnost ruku
1 Postepeni razvoj kontrole držanja glave Počinje da fiksira bliske predmete. Gleda majčino lice Grub i trzav pokret
2 Dominantni primarni refleksi u uspravnom položaju i pokretima Sledi pogledom. Vizuelno zadržava objekat pogledom  
3 Podizanjem iz leđnog ležećeg položaja u sedeći, manje se primećuje zaostajanje glave   Drži predmete koji su mu dati na trenutak
4 Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu. Kasnije se odupire podlakticama   Razvija se hvatanje potpomognuto i povezano sa gledanjem
5 Stavlja stopala u usta Prepoznaje svakodnevne predmete, na pr. šolju Rukama se igra sa nožnim prstima
6 U uspravnom položaju drži se na nogama Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija, koristi oba oka; ne bi trebalo da bude razrokosti  
7 Kada sedi, glava čvrsto stoji , a leđa su prava   Premešta predmete, npr. kocke, iz ruke u ruku
8 Naizmeničan rad nogu Javljaju se zaštitni refleksi u udovima Traži ispuštene predmete
9 Stabilno u sedećem položaju Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju. Skida poklopce da bi videlo predmete Vidljiva upotreba kažiprsta
10 Pokušava da se kreće – puzi, praćaka se, gega se Trudi se da stoji. Velika vizuelna živahnost  
11 Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet. Kruži oko nameštaja Počinje da gleda slike, baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene Može da pokazuje kažiprstom
12 Može da napravi prve korake    

Redosled razvoja govora, saznanja i osećanja

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. Razvoj ovih funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli br. 2.

Tabela br. 2

Mesec Sluh i govor Društvenost
1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Spava i jede. Smiruje se ili koči na zvuk Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima
2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje blisko lice
3 Odgovara na promene zvukova, negoduje kod niskih i grubih zvukova. Raduje se bliskim zvucima. Reaguje na poznate, prijatne prilike pr.kupanje, hranjenje
4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor na približavanje. Voli da se drži Sada je hranjenje društvena aktivnost
5 Okreće se prema izvoru zvuka  
6 Veći nivo vokalizacije Smejulji se. Spontano odgovara i smeši se
7   Počinje da oponaša ritam zvukova
8 Vežba vokalizaciju Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost
9 Brblja, koristi glas sa namerom. Odgovara odraslima. Vokalno oponašanje Igra se oponašajućih igara
10 Zrela vokalizacija zvukova Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje
11 Počinje da razumeva reči Pokazuje privrženost. Izvodi jednostavne pojedinačne naredbe Tapšanje i mahanje rukama za pozdrav (pa-pa)
12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči  

Literatura

  1. Unicef: „Pametna knjiga za mamu i tatu“, Beograd 2008
  2. Dr.Danijela Vukićević: „Lako do prvog koraka“
  3. Unicef: „Životne poruke o zdravlju majke i deteta“
  4. Nevena Zeljković: „Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu“ 2008 August 22
  5. Veronika Išpanović – Radojković, neuropsihijatar, Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu: „PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U DETINJSTVU“ Beograd, decembar 2007 godine
  6. Dr Milena Nikolić: „Beba je kod kuće“
  7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar
  8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”, ZUNS, Beograd
  9. Kovačević D., Bojanin S., Išpanović V. (1984): “Priručnik za procenu psihomotornog razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd
  10. Tadić N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naučna knjiga Beograd.
  11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd.
  12. EDUS-Udruženje za unapređenje obrazovanja i podrške djeci sa i bez poteškoća u razvoju: „Rani razvoj djeteta: indikatori, odstupanja i preporuke“

Dr Apuk Hibnijeta

Specijalista pedijatar