Razvoj deteta od 10. do 12. meseca

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj. Pomozite im da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću. Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla, ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

Deseti mesec

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za uzrast vašeg deteta.

U desetom mesecu života preko puzanja, beba dolazi do sedenja na boku, sa obrtanjem trupa, oslanjajući se pritom na šake. To je neophodan preduslov za pravo, stabilno sedenje. Ukoliko dete neko drugi postavlja u sedeći položaj, ono će moći uz naslon da sedi već od sedmog meseca, ali neće uvežbati potrebnu ravnotežu kao kada samo sedne. Kada iz «četvoronožnog položaja» poželi da se digne na noge, ono najpre podiže bočno savijenu nogu. Takođe je u stanju da se, oslanjajući se rukama na stolicu, podigne u klečeći položaj. Krajem desetog meseca, dete iz klečećeg položaja uspeva da se uspravi na obe noge – tako što stavlja jednu nogu napred i rukama se povlači na gore, držeći se za neki predmet. Neka deca mogu da naprave nekoliko koraka pridržavajući se za zid ili krevet, a manji broj dece i bez pridržavanja.

Još uvek ga raduje buka koju proizvodi udaranjem predmeta u predmet ili bacanjem predmeta na pod. Na željeni predmet već pokazuje kažiprstom.

Pri hranjenju pokušava da uzme ili da drži kašiku, dok pije iz flašice pokušava da je drži sa obe ruke. Isto tako, pokušava da drži šoljicu iz koje pije

Savet: još uvek nemojte da detetu obuvate cipelice, jer je za stopalo najzdravije hodanje bosim nogama. U direktnom kontaktu stopala sa podom – njihovi mišići će, prilagođavajući se podlozi, ojačati. Da ne bi bilo hladno, potražite debele sokne, gumirane odozdo, kako se dete ne bi klizalo po glatkom podu.

Savet: još ne obuvajte cipele na bebinu nogu, jer za stopalo je najzdravije hodanje  bosim nogama. U direktnom kontaktu stopala sa  podom mišići se prilagođavaju podlozi, postati jači. Tražite debele čarape, sa gumom odozdo da sprečite hladnoću i klizanje

Savet: Nemojte da koristite sprave za učenje hodanja (dubak, kaiševe), jer bi, zbog nepravilnog oslonca, mogle da prouzrokuju deformitete koštano-zglobnog sistema. Osim toga, bez osećaja za silu zemljine teže, dete će, kada prohoda, biti trapavo, često će da pada, a može i da se ozbiljno povredi, jer nije naučilo pravilno da održava ravnotežu.

Strah od nepoznatog – U kontaktu sa ljudima, odojče sada veoma dobro razlikuje poznate od stranih osoba kojih se plaši i ne dozvoljava im da ga uzmu.

Takođe se plaši nepoznatih prostora. O tome treba voditi računa kada se angažuje bebisiterka, jer će ona imati dosta problema da umiri dete koje plače ukoliko se ranije nisu upoznali. Gledajte da ga bar čuva u poznatom prostoru.

Doživljavanje okoline – Kretanje ljudi i životinja, kao i različiti zvukovi privući će odojčetovu pažnju. Radoznalo posmatra sve što se oko njega događa i okretanjem glave prati pokrete. Odazvaće se ako ga pozovete po imenu, prestaće sa trenutnom aktivnošću i pogledaće vas. Pri dolasku njemu najbližih (povratku oca sa posla, posete bake, ili prilaženje domaće mačke ili psa) pokazaće veselje cičanjem, osmehom ili brbljanjem. Tada često postaje uznemireno i maše ručicama, ili diže ruke gore kao znak da želi da ga podignete.

U desetom mesecu razvija se osećanje radosti.

U periodu oko desetog meseca dete počinje da se uspravlja u krevetiću, često želi da izađe iz njega, ali najčcešće nije dovoljno spretno za tu radnju. Budite oprezni, jer nikada ne znate kada će uspeti u svom pokušaju, pa je savet da stavite neke jastučiće ili ćebe na pod oko krevetića.

Dete je sigurnije u četvoronožnom položaju, odiže guzu, puzi nekoordinisano. Često se igra sedeći na boku. Da bi dohvatilo igračku samo se diže u klečeći položaj. Stoji uz pridržavanje za ogradicu krevetića.

U desetom mesecu života odojče više nije zadovoljno ni u sedećem, ni u ležećem položaju. Trudi se da se postavi na noge, i za to koristi svaki oslonac koji mu je na raspolaganju. To može da bude nameštaj, stariji brat ili sestra, pa čak i pas. U ovom periodu dete već može uz oslonac da napravi prve korake. Većina ih se na ovaj ili sličan način kreće u prostoru. Ako je odojče već usvojilo puzanje, može da vas iznenadi svojom brzinom. Većina već ustaje na noge, ali imaju je veći problem pri obrnutom procesu kada hoće da sednu dole, obično padnu na guzu, zato očekujte česte pozive u pomoć.

Ako imate mogućnosti pokušajte odojčetu da osigurate što veći i sigurniji prostor za puzanje ili podizanje uz oslonac. Odstranite sve potencijalno opasne ili dragocene predmete, zaštitite utičnice, zatvarajte vrata, ne upotrebljavajte stolnjake i zaštitite prilaz stepenicama, preparate za održavanje higijene obavezno podignite na visoke police.

Ako je lepo vreme, a imate dvorište, trava je lep i vrlo siguran prostor za puzanje, naravno uz vaše stalno prisustvo.

Može samo da jede keks iz ruke, ali se savetuje da kad dajete detetu da jede „iz ruke“ uvek neko bude uz dete zbog mogućeg većeg zalogaja koje dete ne može da savlada i može doći do zadavljenja.

Vežbe za bebe stare između 9 i 10 meseci

Jedanaesti mesec

Dete sigurno puzi u unakrsnom hodu, naizmenično napred kreće leva ruka i desna noga, a zatim desna ruka i leva noga.

Dete sedi sigurno sa pravim leđima i ćesto se igra u tom položaju. Samostalno se podiže u stojeći položaj pridržavanjem za nameštaj jednom rukom. Prve korake pravi u mestu, a zatim postrance uz pridržavanje. Bliskoj osobi na traženje pruža predmete. Stavlja kocke u kutiju. Na zabranu reaguje prekidom aktivnosti.

U ovom uzrastu dete je vrlo privrženo roditeljima i nerado se od njih odvaja. Razvija se osećanje naklonosti. Razume značenje reči i jednostavnije naloge. Počinje da govori, npr. „pa-pa“, „taši-taši“. Uživa bacajući igračke. Poseže za bačenim predmetom da bi ga ponovo bacilo. Ponavlja i usavršava radnje koje dovode do zanimljivog ili prijatnog ishoda. Sistematski i uporno istražuje igračke i druge predmete. Istražuje oblike predmeta, pravce odakle dolaze zvučne ili svetlosne draži, opaža celine prostora. Sve što je novo privlači pažnju deteta i izaziva pokret. Dete se sve više usmerava ka predmetima i prostorima. Puzi vešto koristeći ruke i noge. Koordiniše pokrete u prostoru u odnosu na predmet. Postaje sposobno da stoji uspravno i da krajem prve godine pođe korakom u prostor i ka drugima.

Dvanaesti mesec

Oslanjajući se na šake i stopala dete se podiže u stojeći položaj. Stoji sigurno. Pravi prve korake napred. Više od polovine dece hoda samostalno. Može se popeti preko svake prepreke i savladati je. Ako želi da brzo stigne do cilja, spušta se i otpuzi u željenom pravcu. U ruci može da drži dve kocke. Na pitanje : „Sta si to našao“ predmet koji drži u ruci pokazeće majci i staviti u majčinu ruku. Govori par reči sa značenjem.

Odojčetove igrice – Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet, uči da razume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima.

Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. Kroz igru dete izražava, ali istovremeno i razrešava svoje strahove, ljutnje, skrivene želje.

Odojče rado oponaša ponašanje roditelja, imitiranjem uči i istovremeno na taj način pokušava da komunicira. Uživa u društvenim igrama kao što je npr. igra žmurke (ku-ku) i rado oponaša roditelje (oponaša kašljanje, pljeskanje…). Detetu možete da izmamite smeh nežnim golicanjem, duvanjem na stomačić, igrom »milila bubica« ili igrom žmurke »ku-ku«. Vaši roditelji (odojčetovi bake i dede) neka vam osveže pamćenje na igre koje ste se vi igrali. Sada možete da ih prenesete na sledeću generaciju. Verujte da ćete se brzo setiti igrica i pesmica za koje ste mislili da su već zaboravljene.

Dok se igrate budite nasmejani i dobro raspoloženi, pogotovo je to važno kada se igrate žmurke (ku-ku) jer dete vaše raspoloženje raspoznaje iz vaše mimike. Sada već razume da predmet postoji iako ga ne vidi. To mu omogućava da pronađe delimično ili potpuno pokrivenu igračku.

Namerno udara predmetom o predmet ili o tlo i trese ga, jer voli bučnu igru, a istovremeno želi i da otkrije na koji način radi pojedina igračka. Obraća pažnju na sitne predmete i voli da ih skuplja s poda.

Odgovarajuće igračke – Na početku osvajanja prostora odgovarajuće su igračke koje može da gura pred sobom ili vuče za sobom (lopte, valjci, igračke sa točkovima…). uopšteno su mu najzanimljiviji predmeti koje otkrije pri istraživanju i puzanju pa zbog toga sklonite sve potencijalno opasne predmete.
Pokušajte da ga upoznate s knjigama, odaberite one s jasnim i šarenim slikama. Na slikama neka budu predmeti koje dete poznaje i zanimljivi su mu ili životinje koje viđa u šetnji, pas, maca…

Prijatni su im i jednostavni muzički instrumenti npr. bubanj, ksilofon i različite zvečke.

Ako imate punjene igracke pazite da se ne oštete jer zrna predstavljaju potencijalnu opasnost od gušenja. Sve igračke moraju da budu sigurne bez sitnih komadića koje bi dete moglo da pokida ili pokupi (opasnost od gušenje i gutanja), bez oštrih rubova i izrađene od bezbednih materijala.

Čuvajte dete od padova i udaraca u ovom periodu kako se ne bi uplašilo, a onda i odlučilo da odloži period prohodavanja zbog straha.

Vežbe za bebe stare između 11 i 12 meseci

Redosled razvoja motornih funkcija i vida

Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Mesec Motorika Vid Spretnost ruku
1 Postepeni razvoj kontrole držanja glave Počinje da fiksira bliske predmete. Gleda majčino lice Grub i trzav pokret
2 Dominantni primarni refleksi u uspravnom položaju i pokretima Sledi pogledom. Vizuelno zadržava objekat pogledom  
3 Podizanjem iz leđnog ležećeg položaja u sedeći, manje se primećuje zaostajanje glave   Drži predmete koji su mu dati na trenutak
4 Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu. Kasnije se odupire podlakticama   Razvija se hvatanje potpomognuto i povezano sa gledanjem
5 Stavlja stopala u usta Prepoznaje svakodnevne predmete, na pr. šolju Rukama se igra sa nožnim prstima
6 U uspravnom položaju drži se na nogama Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija, koristi oba oka; ne bi trebalo da bude razrokosti  
7 Kada sedi, glava čvrsto stoji , a leđa su prava   Premešta predmete, npr. kocke, iz ruke u ruku
8 Naizmeničan rad nogu Javljaju se zaštitni refleksi u udovima Traži ispuštene predmete
9 Stabilno u sedećem položaju Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju. Skida poklopce da bi videlo predmete Vidljiva upotreba kažiprsta
10 Pokušava da se kreće – puzi, praćaka se, gega se Trudi se da stoji. Velika vizuelna živahnost  
11 Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet. Kruži oko nameštaja Počinje da gleda slike, baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene Može da pokazuje kažiprstom
12 Može da napravi prve korake    

Redosled razvoja govora, saznanja i osećanja

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. Razvoj ovih funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli br. 2.

Tabela br. 2

Mesec Sluh i govor Društvenost
1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Spava i jede. Smiruje se ili koči na zvuk Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima
2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje blisko lice
3 Odgovara na promene zvukova, negoduje kod niskih i grubih zvukova. Raduje se bliskim zvucima. Reaguje na poznate, prijatne prilike pr.kupanje, hranjenje
4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor na približavanje. Voli da se drži Sada je hranjenje društvena aktivnost
5 Okreće se prema izvoru zvuka  
6 Veći nivo vokalizacije Smejulji se. Spontano odgovara i smeši se
7   Počinje da oponaša ritam zvukova
8 Vežba vokalizaciju Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost
9 Brblja, koristi glas sa namerom. Odgovara odraslima. Vokalno oponašanje Igra se oponašajućih igara
10 Zrela vokalizacija zvukova Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje
11 Počinje da razumeva reči Pokazuje privrženost. Izvodi jednostavne pojedinačne naredbe Tapšanje i mahanje rukama za pozdrav (pa-pa)
12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči  

Literatura

  1. Unicef: „Pametna knjiga za mamu i tatu“, Beograd 2008,
  2. Dr.Danijela Vukićević: „Lako do prvog koraka“,
  3. Unicef: „Životne poruke o zdravlju majke i deteta“,
  4. Nevena Zeljković: „Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu“ 2008 August 22,
  5. Veronika Išpanović-Radojković, neuropsihijatar, Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu: „PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U DETINJSTVU“ Beograd, Decembar 2007 godine,
  6. Dr Milena Nikolić: „Beba je kod kuce“,
  7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar,
  8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”, ZUNS, Beograd,
  9. Kovačević D., Bojanin S., Išpanović V. (1984): “Priručnik za procenu psihomotornog razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd,
  10. Tadić N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naučna knjiga Beograd,
  11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd,
  12. EDUS-Udruženje za unapređenje obrazovanja i podrške djeci sa i bez poteskoća u razvoju: „Rani razvoj djeteta: indikatori, odstupanja i preporuke“.

Dr Apuk Hibnijeta,

Specijalista pedijatar