Razvoj od 1. do 3. meseca

U ovom članku informacije služe samo kao okvirni vodič. Deca se razvijaju na različite načine i svako dete ima svoj razvojni put. Napravljena je krupna generalizacija podataka, ali ćete verovatno primetiti suštinske stvari vezane za uzrast vašeg deteta.

Rast i razvoj deteta od rođenja do treće godine je izuzetna i interesantna priča od novorođenčeta do odraslog ljudskog bića, koja se odvija pred očima roditelja.

Posle rođenja novorođenče je bespomoćno. Osnovne telesne funkcije: cirkulacija, disanje, varenje, izlučivanje, regulacija temperature su dobro razvijene kod zrelog, donesenog novorođenčeta, ali su sve ostale funkcije nezrele. Razvoj novorođenčeta do odrasle jedinke je sporiji od razvoja svih ostalih sisara. Mladunče sisara sposobno je odmah nakon dolaska na svet da hoda, a novorođenčetu trebaju meseci da se ta funkcija uspostavi, ali dete je takođe biće koje najbrže uči. Kod dece je upadljiva sposobnost brzog učenja i potreba za učenjem.

Da bi pomogli deci da rastu i da se razvijaju, roditelji treba što više da nauče o ovom procesu.Ne uči samo vaša beba o svetu oko sebe, već i vi možete puno naučiti kroz igre stimulacije o svojoj bebi. Isto tako, kroz igru se usavršavate kao prvi životni učitelj svom detetu. Decu treba pažljivo posmatrati i proučavati, kako bi bili u mogućnosti da im pomognemo na pravilan način.

Glavni “zadatak” detinjstva je saznavanje. Najbolje se uči kroz igru. Osnovne potrebe deteta su ljubav, nežnost i ove potrebe se obično zadovoljavaju u porodici.

Beba napreduje u kilaži, brzo dobija centimetre, brzo uči i emotivno se razvija. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke sporije, ali je bitno znati da svaka beba ima svoj ritam razvoja.

Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi, već i način na koji određenu stvar uradi. Takođe, veoma je bitno da je beba baš tog momenta raspoložena da uradi sve ono što ste vi zamislili. Važan je stalni napredak u celokupnom razvoju.

Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu, uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika, govor, osećajna i saznajna oblast (inteligencija).

Na početku razvoja, naročito u prvim godinama života, ove funkcije su još nedovoljno razlučene i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja I najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih, naročito kortikalnih struktura, ali i ličnosti deteta u celini.

Mozak se sastoji od stotina milijardi moždanih ćelija koje se zovu neuroni. Razvoj i umnožavanje nervnih ćelija započinje u ranim mesecima trudnoće i traje do kraja prve godine života. Mozak novorođenčeta se razvija i oblikuje od prvih dana rođenja. Neuroni se međusobno povezuju i što više veza neuroni međusobno naprave, to je bolje za vaše dete, jer ono postaje pametnije i mentalno bolje napreduje. Razvoj potpornih ćelija i puteva između njih najintenzivniji su do kraja treće godine, pa je to najburniji period u razvoju deteta, kada se postavlja osnova psihičkog razvoja, stiču se prva iskustva, beba nauči da hoda, govori, prepoznaje okolinu u kojoj odrasta, razvija inteligenciju, oseća… Formiranje veza među neuronima podstiče okolina u kojoj beba odrasta: boje, mirisi, zvukovi, pokreti, kao i dodir roditelja. Jednostavne radnje kao što su razgovor s bebom, maženje pre spavanja, dodirivanje stopala i šaka, presvlačenje… stimuliše razvoj bebinog mozga. Sve te radnje, ali i one koje ćemo opisati u nastavku spadaju u proces stimulacije novorođenčadi i odojčadi.

Ne postoje dve bebe koje su potpuno iste.

Razvoj dece se odvija po određenim zakonitostima:

Na primer, proces hodanja se uvek uspostavlja na sledeći način: dete sedi bez pridržavanja, stoji uz pomoć, hoda uz pridržavanje i na kraju samostalno hoda. Poznavanje zakonitosti redosleda omogućava pravovremeno uočavanje eventualnih poremećaja i prilagođavanje aktivnosti prema funkcijama koje su u razvoju u datom uzrastu.

U toku razvoja deteta postoje neke posebne razvojne faze u toku kojih se dešavaju krupne novine i u kojima se mogućnosti dece menjaju. Na primer:prelazak na čvrstu hranu, prohodavanje, pojava govora… Pravilno vaspitanjei podizanje dece podrazumeva poznavanje tih razvojnih promena.

Uslovi razvoja u ranom detinjstvu imaju neposredne i dugoročne posledice.

Nepovoljni uslovi sužavaju mogućnosti i usporavaju razvoj deteta, dok stimulativna sredina ostvaruje veoma pozitivne efekte na razvoj.

Vezano za ovaj period postoje “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi. Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. Ovo su smernice koje vam mogu pomoći da propratite veoma buran i intenzivan psihomotorni razvoj svog deteta i da uživate u detetovom rastu.

Nemojte se brinuti ukoliko vaše dete ne može da uradi nešto od nabrojanih stvari. Možda će sa 6 meseci uraditi nešto što je u spisku očekivanih aktivnosti sa 7, ali možda neće moći da uradi jednu aktivnost iz svog uzrasta…

Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim osećanjima da radite nešto lepo i neponovljivo, jer iako imate više dece svaka beba ima svoju ličnost od rođenja i pruža vam potpuno drugačiji doživljaj. Pomozite im da kroz ovaj divan period prođu što bezbrižnije, s osmehom, radošću. Okružite dete igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.

Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla, ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter, a mi smo tu da mu pomognemo.

Šta novorođenče treba da radi u 1.mesecu

Novorođenče odmah po rođenju može da se zagleda na nekoliko sekundi u svoju majku kada mu je jako blizu. Prepoznaje glas i miris majke. Ako se dete stavi na stomačić, refleksno će okrenuti glavicu na stranu kako bi oslobodilo disajne puteve. Refleksno hvata ručicama i stopalima. Otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada mu se predmet približi ustima. Ruke drži pored trupa, savijene u laktu, a šake zatvorene u pesnicu. Noge su savijene u kuku i kolenu. U položaju na leđima najčešće leži s iskošenim trupom i glavom okrenutom na stranu. Pri kraju prvog meseca savijenost tela lako popušta. Dete u ovom mesecu treba da bude mirno i relaksirano s oskudnom motorikom, ili budno i motorički vrlo aktivno, ili budno i razdraženo uz plač.

Ovo je period koji bebica provodi gotovo celodnevno spavajući, budna je samo kada se hrani, ali ćete i u tim budnim trenucima, kojih nema mnogo, primetiti bebino napredovanje u razvoju. Novorođenče reaguje na jake zvučne, vidne draži okretanjem glave, treptanjem, grimasama ili čak plakanjem, ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. Glava deteta mlitavo pada, a pokreti su nagli, po refleksnom tipu. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks, asimetrični tonični refleks vrata i automatski hod. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Primarni refleksi iščezavaju do šestog meseca života i bivaju zamenjeni tzv.sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. Kod budnog i aktivnog novorođenčeta u leđnom položaju pokreti ekstremiteta se sastoje od naizmeničnog savijanja i opružanja.

Već u prvim mesecima odojče čulno razlikuje veliki broj draži. Razvijeni su: čulo dodira, mirisa, ukusa, bola, kinestetička osetljivost (osetljivost na promene položaja sopstvenog tela). Čulo vida nije razvijeno u dovoljnoj meri, dete razlikuje svetlost i tamu, beba se okreće ka izvoru svetlosti i kratko ga fiksira. Sa 3-4 meseca vizuelno razlikuje osnovne oblike (krug, trougao…), veličinu i boje, a između 4 i 6 meseci dubinu. Tek sa 6 meseci oštrina vida je razvijena u dovoljnoj meri.

Dete u prvim mesecima jasno razlikuje promene zvuka u pogledu jačine, boje i trajanja, a između 4. i 6. meseca može i da lokalizuje izvor zvuka. Na jake i na iznenadne zvuke odojče pokazuje jasne znake straha, plače, a umiri se na poznate i nežne glasove. Počinje da proizvodi grlene glasove.

Već od prvog, drugog meseca odojče je posebno zainteresovano za ljudski lik od svih vizuelnih draži ljudski lik najduže privlači njegovu pažnju. Na trenutak zastaje kada ugleda lice druge osobe.

Plače kada je gladno ili se ne oseca komforno. Dosta spava, sisa, oseća ljubav i prihvata je pasivno, ako je uznemirena umiri se na milovanje ili ljuljanje.

Za normalan razvoj čulne osetljivosti i opažanja potrebna je obogaćena i stimulativna fizička sredina koja pokazuje interesovanje za dete. Okolina koja reaguje na podsticaje koji dolaze od deteta i koja ostvaruje kontakt sa njim.

Treba koristiti svaki trenutak za bogaćenje dečjeg opažanja i doživljavanja bilo da je to hranjenje, nega, kupanje, presvlačenje, buđenje. Sve te aktivnosti, odrasli treba da prate rečima, objašnjenjima, prijatnim i pevljivim glasom.

Mazite se , pričajte i igrajte s detetom tokom hranjenja, oblačenja, kupanja. Pevajte pesmice svom detetu, nemojte samo da ih slusa s TV, Youtube i sl.

Za podsticanje razvoja opažanja značajno je da dete živi u perceptivno bogatoj okolini. Prostorija u kojoj dete boravi treba da bude bogata bojama i oblicima, a sam prostor treba osmisliti tako da podstiče decu na aktivnost (ostaviti igračke na dostupnim mestima…). Raspored treba povremeno menjati.

Studije sugerišu da bebe koje su stimulisane vrlo brzo napreduju u razvoju i ranije postaju nezavisne. Imaju izoštrenija čula, bolju koordinaciju mišića i sigurnije su u sebe. Rani rad na bebinom psihičkom rastu i razvoju ima mnogo pozitivnih posledica kasnije, posebno kada dete krene u osnovnu školu, gde njegove prednosti i kvaliteti postaju merljivi u odnosu na vršnjake.

Stimulacija može biti zabavna i za vas i za bebu. Evo nekih ideja kako se igrati s bebom, a koje su prilagođene njihovom uzrastu i stepenu razvoja. Varijacije na ove igre možete osmisliti sami, ali uvek koristite sigurne igračke, igrajte se u sigurnoj okolini i pazite na bebine pokrete. Neke od ovih igrica i postupaka već sigurno radite spontano dok smirujete bebicu ili je mazite, ali imajte na umu da sve što radite utiče itekako na bebin razvoj.

Gradite poverenje – Držite bebu u položaju koji je najudobniji i za nju i za vas. Gledajte je u lice, smešite joj se i pričajte joj koliko vam je važna. Na ovaj način pokazujete joj da vam može verovati.

Ljuljajte je – Uzmite bebu u naručje i nežno je i ritmično ljuljajte s jedne na drugu stranu, dok joj istovremeno tiho pevušite.

Imitirajte razne zvukove – Pljeskajte rukama, pucketajte prstima, izmišljajte neobične zvukove u raznim položajima u odnosu na glavicu vaše bebe. Puštajte joj umirujuću muziku, ali pripazite da zvukovi ne budu preglasni ili uznemirujući.

Pevajte uspavanke – Bebice vole vrlo jednostavne uspavanke s ponavljajućim stihovima (npr. nina-nana) i ponavljanje istih pesmica po kojima će znati da su u poznatoj i sigurnoj situaciji. Ne razmišljajte o tome da li imate sluha i glasovnih sposobnosti, to nije važno za ovu priču.

Pevanje u krilu – Bebicu postavite u krilo, pevajte joj razne pesmice i lagano je i nežno nogom podižite u ritmu pesmice, kako bi dobila utisak da odskakuje u ritmu sa zvukovima koje čuje. Kod neke važne i upečatljive reči, podignite je malo više.

Plesanje – Prigrlite bebu čvrsto na grudi i plešite lagano i nježno po prostoriji. Muzička pozadina neka budu dečje pesmice.

Šarene igračke – Pomoću šarene trake ili mašne pričvrstite razne šarene igračke, sličice i zvečkice za bebin krevetić tako da ih beba vidi. Pomerajte svaku i pričajte bebi što je to, zašto se i kako oglašava, koje je boje i slično. Kada se beba umori i okrene glavu, igra je gotova.

Igračke u vožnji – Kada idete u šetnju kolicima svaki dan zakačite neku drugu igračku za kolica. Važno je da je u bebinom vidnom polju. Slobodno joj pričajte koja igračka je danas s vama u šetnji i neke njene posebnosti. To isto uradite kada vozite bebu autom.

Postaknite je da gleda – Uzmite igračku jarkih boja, šljokastu ili svetlucavu i postavite je oko 50 cm ispred bebinih očiju. Važno je pridobiti bebinu pažnju nakon čega polagano igračku pomerate na levu pa desnu stranu, gore i dole. Povremeno igračkom dotaknite bebin nosić i pratite može li se fokusirati na predmet te napredak koji postiže iz meseca u mesec.

Omogućite joj da posmatra – Dok je držite u naručju omogućite bebi da iza vašeg ramena istražuje pogledom. Možete joj skrenuti pažnju na nešto lepo što želite da vidi (npr. ukrase na zavesama, novu tapetu s crtanim likovima na zidu, macu na prozoru) i pričajte joj što gledate i zašto je to lepo.

Izrazi lica – Beba će obožavati da vas gleda u oči i koncentrisano posmatra vaše lice. Te situacije iskoristite da bebi polagano pokažete razne izraze lica. Smiješite se, otvorite usta, isplazite jezik, podignite obrve kao da ste iznenađeni, namignite joj i slično.

Neka vidi što govorite – Držite bebu blizu svome licu i usnama. Pričajte joj u veselom tonu tako da vam vidi usnice koje se miču. Imitirajte zvukove koje vaša beba proizvodi, ali takođe koristite i jasan govor. Ako beba odgovori s “a bu” ili “a gu”, nastavite razgovor tako što ćete ponoviti njene “reči”.

Ugodna masaža – Nežna masaža bebicama je podebno ugodna, jer vaš dodir je u tim prvim mesecima bebama možda najvažnije sredstvo komuniciranja. Dodir pojačava vezu majke i bebe, pomaže bebici u jačanju imuniteta, poboljšava razvoj mišića i potiče lučenje hormona rasta.

Ako želite možete zabeležiti video zapisom, zapisati u neku svesku šta sve vaša beba može da uradi i to radite svakog meseca. Iznenadićete se kako brzo uči i savlađuje razne veštine. Imaćete mapu psihofizičkog razvoja vaše bebe.

Šta odojče treba da radi u 2.mesecu

U drugom mesecu odojče ima duže periode budnosti nego u prvom. Poneko odojče uspeva da eliminiše noćni obrok . Nakon navršena 2 meseca postaje aktivnija nego do tada, sve je više budno i počinje značajnije da se zanima za okolinu. Sa osam nedelja reaguje osmehom. Refleksno hranjenje prisutno na samom rodjenju se postepeno povlači. Sisanje se uvek prekida kada u okolini postoji nova i jaka draž.

Posmatra okolna lica i reaguje na poznate i prijatne situacije: kupanje, hranjenje, presvlačenje…

Sa dva meseca vaša beba počinje da primećuje drage osobe koje svakodnevno viđa. Šakice sve češće otvara, a ako se stavi na stomak glavicu malčice može pokušati da odvoji od podloge.

Bebi od najranijeg perioda je potreban mir, a lagana tiha muzika bebi može pomoći u razvoju. Razvoj bebe se brže dešava na ručicama nego na nožicama zbog specificnosti u razvoju nervnog sistema koji se dešava zbog redosleda sazrevanja nerava od glavice ka stopalima.

Učvrstite dnevnu rutinu sa detetom s jasnim vremenom za obroke i spavanje. Ne misli se ovim da dete mora u određenoj satnici da sisa, naprotiv to ostaje po želji deteta. Detetu treba sigurna, predvidiva okolina, svakodnevica s jasnom strukturom da bi se osećalo sigurno i nastavilo s razvojem.

Šta odojče treba da radi u 3.mesecu

U 3. mesecu u položaju potrbuške pocinje da odiže glavu , oslanja se na podlaktice koje postavlja ispred ramena i delimicno odiže grudni koš od podloge. Aktivnije posmatra predmete ispred sebe. Pojedini primitivni refleksi se gube sto je važan preduslov daljeg procesa ka uspravljanju. Intenzivno guče i osmehuje se poznatim osobama. Čvrsto drži glavu i može se držati uspravno. Sisanje palca je moguće i kod fetusa, mada se uglavnom javlja oko trećeg meseca, i produžava se i posle prve godine. Predstavlja normalnu pojavu.

Za razliku od refleksa, voljna kontrola pokreta se uspostavlja postepeno i povezana je sa sazrevanjem nervnog sistema. Razvoj kontrolisanih i koordiniranih pokreta se uspostavlja od glave ka donjim udovima i od sredine ka periferiji tela: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave, zatim mišića trupa što omogućava sedenje, a kasnije i stajanje i hodanje. Razvoj fine motorike (hvatanje, manipulacija rukama) dete prvo ovladava pokretima iz velikih zglobova ramena, zatim lakta i najzad, prstiju. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija.

Kada napuni tri meseca, beba će već početi da primećuje igračke iznad krevetića koje se okreću i pratiti ih pogledom. Glavicu će već držati sama, a često će se igrati sa svojim ručicama, otkrivati ih i posmatrati.

Sve počinje da stavlja u usta, svet istražuje na ovaj način, ručice i šarene zvečke koje su bebi lagane, iako ih još uvek ne može samostalno da drži najčešće pronađu svoj put do usta,igra se rukama ispred sebe, posmatra ih i stavlja u usta. U položaju na stomaku beba postaje sve jača i jača najčešće može da se izdigne na ručice i okreće glavu. U položaju na leđima leži sigurno. Uzbudi se na igračku jarkih boja, pruža ruke u pravcu ponuđene igračke, drži predmet koji joj se stavlja u ruke. Smeje se dragim osobama koje često viđa u svom okruženju. Svi predmeti treba da budu čisti i bezbedni.

Igra za bebe stare između 3 i 6 meseci

Uzimajte predmete iz vaše okoline za koje beba na bilo koji način pokaže interes (i koji su sigurni za nju!) te joj dajte da ručicama proba materijal. Puno o svetu koji je okružuje beba uči dodirom u prvim mesecima, pa neka slobodno istražuje, naprimer, plastičnu čašicu, salvetu, poklopac, brošuru i druge predmete kojima se ne može povrediti.

Učite je da drži predmete – Počnite s malenim predmetima koji savršeno pristaju u bebinu ručicu. Položite predmet u bebinu ručicu i potom je poškakljite s unutrašnje strane dlana kako bi joj se prstići zatvorili oko predmeta koji pokušava držati. Ako joj predmet padne, dajte ga bebi ponovno dok god ima volje da vežba. Svaki put kada joj pružite predmet koji uči da drži u ručici, pričajte joj s puno ljubavi kako je lepo što se toliko trudi.

Vežbajte dohvaćanje – Preko krevetića zavežite vrpcu i na udaljenosti bebinih ručica obesite na levoj i desnoj strani dve različite igračke. Postaknite bebicu da prvo s jednom pa s drugom ručicom dohvati igračku koju vidi. Ovu vežbicu mogu raditi bebe od 10.te sedmice starosti. Pokažite joj igračku na udaljenosti od 35-40 cm od očiju i prinesite je i stavite u šaku, ponovite isto s drugom igračkom i drugom ručicom.

Ogledalo, ogledalce – Držite bebu pred ogledalom . Neki roditelji gumom obloženo ogledalo postavljaju u bebin krevetić kako bi se mogla gledati i brbljati sama sa sobom.

Pomognite joj da počne pamtiti – Pokažite bebi igračku i potom je brzo sklonite iz bebinog vidnog polja. Ako se okrene i počne je tražiti pogledom, dajte bebi igračku. Nakon toga je zagrlite i pohvalite kako bi joj pokazali da ste zadovoljni njenim interesom. Uz pozitivnu pohvalu bebi pomažete da pamti stvari iz svoje okoline.

Ku-ku – Igrajte se češće poznate igre koju deca obožavaju. Pokrijte bebine oči laganom maramom i pričajte joj tako da vas čuje, ali ne vidi. Kada sklonite maramu i kada vas ugleda, recite joj veselo “ku-ku”. Ponekad pokrijte svoje lice dlanovima, ćebencetom, maramom i dozvolite bebici da se iznenadi svaki put kad ponovno ugleda vaše lice i čuje “ku-ku”.

Izražavajte sretne osećaje – Uzmite bebu u naručje, pa je lagano dignite malo iznad svoje glave i kažite “gooore”, pa je spustite i kažite “dooole”. Dok tako vežbate smejte se i neka beba vidi da ste sretni. Nakon dva gore i dva dole, bebu čvrsto zagrlite. Na taj način joj govorite da ste sretni što se igrate s njome i da uživate u njenom društvu.

Okretanje na stranu – Sednite iza bebine glavice dok leži na leđima. Držite igračku iznad njene glavice. Kad dobijete bebinu pažnju, polagano pomerajte igračku na jednu stranu. Beba bi pogledom trebala da prati igračku, a kada se počne okretati kako bi je videla ili dohvatila, zaglite bebicu i pohvalite je za trud.

Pedaliranje – Polagano i nežno bebine nožice vrtite kao da vozi bicikl, a usput joj pričajte gde se sve vozite, što vidite i smejte se. Potom pustite bebine nožice i posmatrajte hoće li ih i sama okretati. Ako počne sama voziti bicikl, svakako je pohvalite uz jedan veliki zagrljaj i cmok u nožice. Ubrzo će bebica sama pedalirati i veselo ponavljati ovu zanimljivu igricu.

Traženje izvora zvuka – Zvečkom koja proizvodi prijatan zvuk zveckajte blizu bebinog desnog uva više iza bebe da ne vidi zvečku, okretaće glevu prema izvoru zvuka, ponovite to s drugom zvečkom (igračkom, ključevima, flašicom vode) s leve strane. Nagradite bebu poljupcem za trud.

Vežbe za bebe stare između 3 i 4 meseca

Redosled razvoja motornih funkcija i vida

Redosled razvoja motornih funkcija i vida prikazan je na Tabeli br. 1.

Tabela br. 1

Mesec Motorika Vid Spretnost ruku
1 Postepeni razvoj kontrole držanja glave Počinje da fiksira bliske predmete. Gleda majčino lice Grub i trzav pokret
2 Dominantni primarni refleksi u uspravnom položaju i pokretima Sledi pogledom. Vizuelno zadržava objekat pogledom  
3 Podizanjem iz leđnog ležećeg položaja u sedeći, manje se primećuje zaostajanje glave   Drži predmete koji su mu dati na trenutak
4 Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu. Kasnije se odupire podlakticama   Razvija se hvatanje potpomognuto i povezano sa gledanjem
5 Stavlja stopala u usta Prepoznaje svakodnevne predmete, na pr. šolju Rukama se igra sa nožnim prstima.
6 U uspravnom položaju drži se na nogama Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija, koristi oba oka; ne bi trebalo da bude razrokosti  
7 Kada sedi, glava čvrsto stoji , a leđa su prava   Premešta predmete, npr. kocke, iz ruke u ruku
8 Naizmeničan rad nogu. Javljaju se zaštitni refleksi u udovima Traži ispuštene predmete  
9 Stabilno u sedećem položaju. Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju Skida poklopce da bi videlo predmete Vidljiva upotreba kažiprsta
10 Pokušava da se kreće – puzi, praćaka se, gega se. Trudi se da stoji Velika vizuelna živahnost Obuhvata manje predmete
11 Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet. Kruži oko nameštaja Počinje da gleda slike, baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene Može da pokazuje kažiprstom
12 Može da napravi prve korake    

Redosled razvoja govora, saznanja i osećanja

Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem, odvija se i razvoj govora. Razvoj ovih funkcija u prvoj godini života prikazan je na Tabeli br. 2.

Tabela br. 2

Mesec Sluh i govor Društvenost
1 Plače zbog gladi ili neudobnosti. Spava i jede. Smiruje se ili koči na zvuk Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima
2 Smiruje se na gukanje i ljuljanje Smeši se i primećuje blisko lice
3 Odgovara na promene zvukova, negoduje kod niskih i grubih zvukova. Raduje se bliskim zvucima Reaguje na poznate, prijatne prilike pr.kupanje, hranjenje
4 Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor na približavanje. Voli da se drži Sada je hranjenje društvena aktivnost
5 Okreće se prema izvoru zvuka  
6 Veći nivo vokalizacije Smejulji se. Spontano odgovara i smeši se
7 Počinje da oponaša ritam zvukova  
8 Vežba vokalizaciju Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost
9 Brblja, koristi glas sa namerom. Odgovara odraslima. Vokalno oponašanje Igra se oponašajućih igara
10 Zrela vokalizacija zvukova Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje
11 Počinje da razumeva reči Pokazuje privrženost. Izvodi jednostavne pojedinačne naredbe. Tapšanje i mahanje rukama za pozdrav (pa-pa)
12 Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči  

Literatura

  1. Unicef: „Pametna knjiga za mamu i tatu“, Beograd 2008,
  2. Dr.Danijela Vukićević: „Lako do prvog koraka“,
  3. Unicef: „Životne poruke o zdravlju majke i deteta“,
  4. Nevena Zeljković: „Psihomotorni i Psihosocijalni Razvoj u Detinjstvu“ 2008 August 22,
  5. Veronika Išpanović-Radojković, neuropsihijatar, Redovni profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu: „PSIHOMOTORNI I PSIHOSOCIJALNI RAZVOJ U DETINJSTVU“ Beograd, Decembar 2007 godine,
  6. Dr Milena Nikolić: „Beba je kod kuce“,
  7. Prim. dr Maja Skender, pedijatar,
  8. Bojanin S. (1985): “Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod”, ZUNS, Beograd,
  9. Kovačević D., Bojanin S., Išpanović V. (1984): “Priručnik za procenu psihomotornog razvoja predškolske dece”, IMZ, Beograd,
  10. Tadić N. (1989): “Psihijatrija detinjstva i mladosti”, III izdanje, Naučna knjiga Beograd,
  11. Cordic A., Bojanin S. (1992): “Opšta defektološka dijagnostika”, ZUNS, Beograd,
  12. EDUS-Udruženje za unapređenje obrazovanja i podrške djeci sa i bez poteskoća u razvoju: „Rani razvoj djeteta: indikatori, odstupanja i preporuke“.

Dr Apuk Hibnijeta

Specijalista pedijatar