Moždani udar

Moždani udar (Šlog, Apopleksija ili cerebrovaskularni insult) nastaje usled smanjenog ili prekinutog dotoka krvi i hranjivih materija do moždanih ćelija i oštećenje istih. Najčešći uzrok je zakrčenje krvnih sudova vrata, koje se može prevenirati Eho dopler dijagnostikom krvnih sudova vrata.

Bolesti krvnih sudova su najveći neprijatelji zdravlja, kako u  Srbiji, tako i svetu, a među njima je moždani udar treći najvažniji uzrok oboljevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta. Kada moždane ćelije budu oštećene, vrlo teško im se vraća funkcija. Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 40. i 55. godine života. Vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo šestina uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Preko  60% pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod zena češće ima smrtni ishod.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, promena osetljivosti ruke ili noge ili lica, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Kada se osete tegobe, treba se što pre obratiti lekaru. Pacijenti koji, unutar sat do dva od početka simptoma, uspeju da budu prevezeni do specijalizovanih ustanova za lečenje akutnog moždanog udara, imaju znatno veće šanse za povoljniji ishod bolesti.

U našoj zemlji postoji mogućnost da se u specijalizovanim jedinicama za moždani udar da najadekvatnija moguća terapija moždanog udara, a to je trombolitička terapija, čiji je cilj da razloži tromb koji je akutno začepio određeni krvni sud u mozgu i doveo do nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara.

Kada su u pitanju faktori rizika, stručnjaci ukazuju da među te faktore spadaju mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike pri čemu na pojedine faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe, nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće oboljevaju, ali čak 46% moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi. Na njih ne možemo uticati ali na one, na koje možemo uticati su:  povišen krvni pritisak, pušenje, srčane bolesti, poremećaj ritma srčanog rada, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi.

Preventiva moždanog udara se ogleda u smanjivanju faktora rizika- prestanku pušenja, regulisanju glikemije i krvnog pritiksa, kao i holesterola u krvi, higijensko dijetetskim režimom i fizičkom aktivnošću.

Prevencija obuhvata i obavljanje Color Doppler – Ehosonografije – kolor dopler krvnih sudova vrata. To je neinvazivna i bezbolna ultrazvučna metoda  koja pruža uvid u cirkulaciju vratnih krvnih sudova, kao i krvnih sudova mozga, i omogućava ocenu prokrvljenosti mozga.

Kolor dopler krvnih sudova vrata  se preporučuju osobama koje imaju faktore rizika na nastanak moždanog udara,  a takođe i osobama starijim od 40 godina i naročito osobama koje imaju:

Prema preporuci WHO – svetske zdravstvene organizacije, svim osobama starijim od 40 godina, savetuje se periodični sitematski pregledi, u cilju ranog otkrivanja i modifikovanja faktora rizika, a kod kojih ti faktori postoje sistematski pregled treba dopuniti Dopler Eho sonografijom krvnih sudova.

dr Jelena Dojčinović Mihaić
Lekar opšte medicine