Hashimoto tireoiditis i hipotireoza

Štitasta žlezda je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Smeštena je u prednjem delu vrata, ima oblik leptira i kod osoba koje nemaju strumu teška je oko 20 gr. Jedinstvena je po tome što pravi depo svojih proizvoda čime se obezbeđuje ravnomerno snabdevanje, za razliku od svih drugih endokrinih žlezda koje svoje proizvode izlučuju direktno u cirkulaciju. 

Za njeno funkcionisanje neophadan je jod. Ova žlezda proizvodi tri hormona od kojih su dva vezana za jod, trijod tironin T3 i tiroksin T4.
Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika, kontrolišu našu termoregulaciju i sintezu proteina, razgradnju masti… Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće. Utiču na rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života.

U kojim godinama se najčešće javljaju problemi sa štitastom žlezdom?

Hipotireoza se može javiti u bilo kom periodu života, a hipertireoza češće kod žena u reproduktivnom periodu. Iako menopauza sama po sebi ne izaziva poremećaje rada štitne žlezde, savremene studije pokazuju da 1 od 4 žene koja ima simtpome menopauze (umor, promenljivo raspoloženje, depresija, poremećaji spavanja) ima i problem sa štitastom žlezdom. Zbog toga se preporučuje provera hormona štitaste žlezde u menopauzi.

Neki oblik poremećaja rada štitaste žlezde u svetu ima više od 200 miliona ljudi. U razvijenim zemljama, svaka dvadeseta osoba u opštoj populaciji ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a ovi problemi se pet do sedam puta češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Većina ovih stanja može da se leči, mnoga od njih i da se izleče, ali ako se zapuste mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, dovedu do teških poremećaja, pa i do smrtnog ishoda.

HASHIMOTO TIREOIDITIS
Hashimoto tireoiditis je autoimuno zapaljenje štitaste žlezde. Kao i kod drugih autoimunih oboljenja, i ovde imuni sistem ne radi pravilno, što za posledicu ima stvaranje antitela na delove sopstvenog organizma. U Hashimoto tireoiditisu stvaraju se dve vrste antitela: antiTPO at ili antitela na tireoidnu peroksidazu (enzim TPO učestvuje u sintezi hormona štitaste žlezde), i antiTg at ili antitela na tireoglobulin (protein u štitastoj žlezdi u kojem se čuvaju sintetisani hormoni).
Ispoljavanje ovog oboljenja je veoma sporo, počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se često otkriva slučajno, na rutinskom pregledu. Pacijenti sa Hašimoto tireoiditisom se lekaru javljaju najčešće zbog primetnog uvećanja štitaste žlezde (struma) i/ili pojave simptoma hipotireoze: umora, tromosti, bezvoljnosti, dobijanja na kilaži uprkos smanjenom apetitu…

Kako se postavlja dijagnoza?

Određivanje titra anititela na TPO u krvi je jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze Hashimoto tireoiditisa. Visok titar antitela u krvi, ukazuje na jači oblik zapaljenja u štitastoj žlezdi.

Zašto nastaje Hashimoto tireoiditis?

Za sada još nema sigurnih dokaza šta pokreće autoimuni proces u štitnoj žlezdi. ‘Okidač’ mogu biti genetski faktori, povećan unos joda u hrani, virusne infekcije, pušenje, različite vrste zagađenja iz spoljašnje sredine (hemijsko, jonizujuće, …). Hronični stres može da bude pokretač ispoljavanja autoimune bolesti, ali se još uvek ne navodi kao uzrok nastanka autoimunih oboljenja.

HIPOTIREOZA
Hashimoto tireoiditis je i najčešći uzrok hipotireoze, smanjene funkcije štitaste žlezde koja tada nije sposobna da izluči dovoljnu količinu hormona.
Simptomi koji osobe sa hipotireozom dovode lekaru su dobijanje u telesnoj težini, nepodnošenje hladnoće, umor i brzo zamaranje, bezvoljnost, neraspoloženje i blago depresivno raspoloženje, slabija koncentracija, opadanje kose. Kod dugotrajnih i nelečenih oblika hipotireoze javljaju se i otok lica, suva koža, lomljivost noktiju, nadutost trbuha, zatvor, osećaj teškog disanja, pritiska u vratu, smanjen libido, kod muškaraca poremećaji erektilne funkcije, a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa, smanjena plodnost i spontani pobačaji.
U blagom, početnom obliku hipotireoze simptomi su nespecifični i mogu da podsećaju na simptome drugih oboljenja. Zbog toga je za postavljanje dijagnoze ovog hormonskog poremećaja veoma važna detaljna anamneza i pregled lekara, uz ultrazvučni pregled štitaste žlezde i odogovarajuće laboratorijske analize
Terapija hipotireoze odrazumeva upotrebu lekova koji su slicni tiroksinu, koje stitasta žlezda ne može da produkuje, zbog poremećene funkcije koja je najčesce uzrokovana Hasimoto tireiditisom ili prisustvom vise nodusa ili čvorića u štitastoj žlezdi. U terapiji se ukljucuju Euthyrox, Letrox,Tivoral u dozama koje su prilagodjene vrednostima hormonskih analiza i starosnoj dobi pacijenta. Lekovi se uvek uzimaju ujutru nakon ustajanja i pravi se pola sata do 45minuta pauze do doručka. Ne sme uzimati nikakva druga terapija, niti hrana, niti kafa, čaj u ovom vremenskom intervalu zbog adekvatnog efekta leka. Uvek se počinje sa najnižim dozama koja se postepeno povećavaju do kontrole.

Treba imati u vidu poluživot hormona ,tj.vreme koliko dugo se zadržava cirkulaciji.TSH ima poluživot šest nedelja i to je hormon hipofize koja luči ukupno osam hormona i drži ceo endokrini sistem pod kontrolom.TSH deluje na štitastu žlezdu da stvara T4 koji se u svim perifernim tkivima pretvara u T3 koji ulazi u ćelije organizma vezuje se za receptore i ispoljava svoj evekat na metabolizam.Poluzivot T4 je osam dana. Prva kontrola je nakon tri meseca i kontolišu se FT4 i TSH. Sledeće kontrole zavise od uspeha regulisanja funkcije hormonskog statusa štitaste žlezde.

dr Živanka Lazarević
Endokrinolog