Preventivne mere koje treba preduzimati u cilju sprečavanja razvoja bolesti

Preventivne mere koje treba preduzimatiu cilju sprečavanja razvoja bolesti srca i krvnih sudova

Jednom godišnje internsitički pregled sa EKG zapisom, merenje krvnog pritiska, određivanje nivoa masnoća u krvi, kao i standard laboratorijske analize koje nam ukazuje na stanje zdravlja celokupnog organizma( funkciju jetre, bubrega, potencijalnu malokrvnost, ubrzanu sedimentaciju, nivo šećera u krvi) koji nas određuju da li je potrebna dodatna dijagnostika da se radi  dok se nije sama bolest razvila i dala simptome bolesti. Povišen krvni pritisak , povišen nivo masnoća u krvi i pušenje su faktori rizika koji najviše doprinose razvoju bolesti srca i krvnih sudova, redovnim sistematskim pregledima ovi faktori rizika se mogu otkriti i staviti pod kontrolu pre nego dovedu većeg do narušavanja zdravlja.

Preventivne mere koje treba preduzimati u cilju sprečavanja razvoja karcinoma dojke

Mamogram je rentgensko snimanje dojki za žene bez ikakvih znakova raka dojke. Kontrolni mamogrami otkrivaju 90% rakova dojke i mogu pokazati rak na dojci koji je premalen da bi se mogao opipati. Za žene sa navršenih 50 godina ili više preporučuju se redovni dvogodišnji kontrolni mamogrami. Pod nekim okolnostima može biti preporučeno da se snime godišnji kontrolni mamogrami. Ženama sa povišenim rizikom (npr. porodično opterećenje) se preporučuje da sa svojim lekarom odluče da li mamografiju treba raditi i pre navršene 40 godine i koliko često bi trebala ići na kontrolno snimanje.  Pored mamograma vrlo značajna dijagnostička procedura, manje invazivna a visoko osetljiva je Ultrazvuk dojki, koji bi trebalo bar jednom godišnje raditi.

Preventivne mere koje treba preduzimatiu cilju sprečavanja razvoja karcinoma  grlić materice

PAPA test ili citološka analiza vrste, izgleda i abnormalnosti ćelija vrata materice. Godišnja PAPA kontrola smanjuje rizik umiranja od raka grlića maternice za 90%. Optimalna je PAPA kontrola na šest meseci, obvezna jednom godišnje. Najbolje vreme za uzimanje uzorka je oko sredine ciklusa. Ukoliko se promjene otkriju dovoljno rano, lečenje je jednostavno, relativno lako i uspešno. Tačnost PAPA testa je oko 75 – 80%, u kombinaciji s drugim metodama (kolposkopija i histologija) tačnost raste do 95%.

Preventivne mere koje treba preduzimatiu cilju sprečavanja razvoja karcinoma prostate

Redovno jednom godišnej , naročito muškarcima posle 50 godine PSA marker

Preventivne mere koje treba preduzimatiu cilju sprečavanja razvoja bolesti disajnih puteva

Pored redovnog internsitičkog pregleda savet za prestanak pušenja i izlaganja štetnim materijama, potrebno je raditi i  spirometrija( kojom se utvrđuje kapacitet pluća i postojanje opstruktivnih i restriktivnih bolesti pluća)

Preventivne mere koje treba preduzimatiu cilju sprečavanja razvoja bolesti  žlezda sa unutrašnjim lučenjem

Ultrazvučni  pregled štitaste žlezde kojim se mogu otkriti promene u samoj strukturi žlezdi dok je još uvek očuvana funkcija same žlezde( funkciju žleze kontrološemo analizom hormona T3, T4, TSH). Bolesti štitaste žlezde su jedne od najučestalijih bolesti endokrinog sistema , pored šećerne bolesti. Da bismo prevenirali razvoj šećerne bolesti neophodno je raditi Glikemiju i eventualno HbA1c iz krvi.

Svaki sistematski pregled bi trebalo da obuhvata i ultrazvučni pregled abdomena kojim se može utvrditi prisustvo patoloških promena na jetri, bubrezima, žučnim putevima, slezini i pankreasu kao i velikim krvnim sudovima.

Predlog minimalnog broja pregleda koji bi nam dali veliki broj podataka o zdravlju svakog pojedinca:

  1. Laboratoprijske analize( KKS, SE, glikemija, urea, kreatinin, holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, gama GT, AST, ALT, bilirubin i urin)
  2. Pregled lekara sa EKG-om
  3. Spirometrija
  4. Ultrazvučni pregled abdomena
  5. Ultrazvuk štitate žlezde
  6. Pregled ginekologa sa PAPA I VS
  7. Ultrazvuk dojki
  8. Pregled nutricioniste sa savetima za pravilnu ishranu
  9. Pregled urologa, naročito za muškarce starije od 50 godina života

Svi dodatni pregledi će dopšrineti potpunijoj i sigurnijoj slici zdravlja naših pacijenata.