Neke žene promene u menopauzi dožive kao kraj života koji su do tada vodile. Druge je opet dočekaju kao početak novog života o kojem su sanjale. Ako je dobro podnosite, menopauza ne predstavlja problem.

Menopauza ili „promena života“, kako se o njoj govori, zaista donosi brojne promene. U ovom periodu ovarijumi prestaju da proizvode estrogen. Najupadljiviji rezultat ove promene predstavlja prestanak menstrualnog ciklusa i završetak plodnog perioda žene. Ali, tu su i druge posledice od značaja za dugoročno zdravlje žena.

U 35. godini života organizam žene počinje da gubi kalcijum. Smanjenje nivoa estrogena ubrzava ovaj proces. Tokom godina koje vode menopauzi, gubitak koštane mase može da iznosi i do 1% godišnje, ukoliko ne preduzmete korake da to sprečite.

Ekscesivan gubitak koštane mase dovodi do osteoporoze, stanja u kojem su kosti, siromašne kalcijumom, slabe i podložne lomovima. Hormonska supstituciona terapija (HST), preparati i magnezijuma, kao i vežbe podizanja tereta, mogu usporiti gubitak koštane mase.

Tri stadijuma menopauze:

Normalna menopauza (ne ona koja je izazvana hirurškim zahvatom, ili drugim razlozima) ima tri odvojena stadijuma. To su: perimenopauza, menopauza i postmenopauza.

Perimenopauza – Odnosi se na period poslednjih menstruacija, i zapravo predstavlja ono što mi prema simptomima koje osećamo smatramo menopauzom. Na ovom stupnju, jajnici počinju sa smanjenjem produkcije seksualnih hormona, estrogena, progesterona i testosterona.

Simptomi kao što su crvenilo, vrelina, nesanica i zaboravnost sada su na vrhuncu.

Tkivo vagine i urinarnog trakta može da postane suvo i atrofirano, čineći ponekad seksualni odnos neprijatnim, a urinarni trakt podložniji infekcijama. U ovom periodu još uvek možete ostati u drugom stanju.

Žene u menopauzu mogu ući prirodno tokom svojih četrdesetih ili pedesetih godina. Prosek u zapadnom svetu je 51 godina. Perimenopauza počinje oko 47. i traje dve do deset godina. Suprotno opštem verovanju, ne postoji veza između godina u kojim je žena dobila prvu menstruaciju i godina kada je ušla u menopauzu. Verovatnije je da ćete kroz period menopauze proći kao i vaša majka i baka.

Menopauza – Doslovno, menopauza je pojedinačni izolovani događaj u životu žene: njena poslednja menstruacija. Naravno, ne možete nikako znati koji ciklus vam je poslednji, sve dok se iza njega ne pojavi naredni, tako da je u pitanju retrospektivni datum. Lekari smatraju da ste u menopauzi ako u toku poslednjih 12 meseci više nemate ciklus.

Postmenopauza – Život žene nakon menopauze označava se terminom postmenopauza. Žene se i dalje tokom postmenopauze suočavaju sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara i osteoporoze.

Menopauza i mozak

Materica i jajnici nisu jedini organi koji, kada uđete u menopauzu, prolaze kroz „perion tranzicije“. Zbog smanjenja nivoa estrogena, u mozgu se dešavaju brojne hemijske promene koje mogu uticati na procese osećanja i mišljenja.

Radni procesi ukazuju na to da smanjenje estrogena utiče na način na koji mozak prima i obrađuje podatke. Istraživanja u kojima je korišćena magnetna rezonanca (MRI) otkrila su, na primer, da žene u menopauzi koje ne uzimaju estrogen mogu imati smanjenu aktivnost leve polovine mozga tokom obrade informacija. Možda je to razlog što neke žene imaju problema sa racionalnim ili analitičkim misaonim procesima, za koje je odgovorna leva hemisfera mozga. Suprotno ovome, aktivnost desne hemisfere odgovorne za kreatibno mišljenje povećana je. Ukoliko ove promene aktivnosti zaista postoje, one su verovatno privremene, i studije pokazuju da terapija estrogenom može da ih vrati na bazalni nivo.

Promene raspoloženja

Kod nekih žena menopauza izaziva promene raspoloženja, što je rezultat fluktuacije nivoa hormona. Ali nasuprot raširenom verovanju, žene u ovom periodu nemaju povećan rizik od pojave depresije.

Istraživanja su pokazala da žene u menopauzi imaju čak manju incidencu kliničke depresije u odnosu na mlade žene

Kada menopauza porani:

Iz različitih razloga kod nekih žena menopauza može poraniti, a najčešći su:

Hirurška intervencija – Odstranjivanje jajnika obično vrlo brzo dovodi do menopauze. Ostali hirurški zahvati mogu smanjiti dotok krvi u ovarijume, i izazvati odumiranje folikula.

Prevremeno otkazivanje jajnika – Žene koje uđu u menopauzu u tridesetim ili čak dvadesetim godinama, obično imaju oboljenje jajnika koje dovodi do njihove disfnkcije. Kada se ovo desi, neophodna je temeljna medicinska provera.

Sindrom policističkih jajnika (PCOS) – Ovo stanje utiče na ovulaciju, stvara inflamaciju i dovodi do stvaranja ožiljnog tkiva koje oštećuje ili uništava folikule.

Autoimunološki poremećaji – Ovde spadaju insulin zavisni dijabetes, hipotiroidizam, reumatoidni artritis i lupus.

Terapija kancera – Hemoterapija i terapija radijacijom mogu pokrenuti ranu menopauzu. Uzimanje tamoksifena kako bi se smanjio rizik od kancera dojke može takođe stvoriti uslove za ranu menopauzu.