Hrana se crevima konstantnim i pravilnim kontrakcijama transportuje kroz digestivni sistem. Kod iritabilnog sindroma kolona (eng. Iritable bowel syndrom, IB S, prim.prev.) – koji se takođe naziva i spastični kolon – creva se grče i ti grčevi dovode do neuobičajenih crevnih aktivnosti. Oko 10-20 procenata odraslih se obrati lekaru za pomoć sa simptomima ove bolesti, koje mogu da traju danima ili mesecima.

Neki imaju „napade“ tokom celog života. Žen e – koje tri puta češće pate od IBS nego muškarci – nalaze da se simptomi obično pogoršavaju pre i za vreme menstruacije. IBS je neprijatan i nepredvidiv, ali permanentno ne oštećuje creva, niti vodi ka ozbiljnijim stanjima.

Stres, određena hrana ili lekovi i hormonske promene, čine da se digestivni trakt češće kontrahuje, ali ni jedan od ovih faktora nije dokazan kao suštinski uzrok IBS-a. Ne postoje lekovi za detekciju iraibilnog sindroma kolona. Ali da bi se isključilo postojanje drugih patoloških stanja, lekar će vas uputiti na testiranje krvi, analizu stolice (na prisustvo parazita), na snimanje iks-zracima a potom i na ostale dijagnostičke metode.

SIMPTOMI – Periodične smene dijareje i konstipacije sa gasovima, nadimanje, abdominalni grčevi (obično odmah nakon jela) i gorušica. Oskudne i pljosnate (u vidu vrpci) stolice koje mogu sadržati primese sluzi. Konstantan osećaj nadutosti i pritiska nakon pražnjenja creva.

Kako se l eči?

Simptomi iritabilnog sindroma kolona variraju, pa tretman može zahtevati da probate kombinaciju nekih mogućih pristupa. To su:

• IZMENE U ISHRANI – Dodavanje namirnica bogatih vlaknima u ishranu poboljšaće funkciju kolona, i ublažiti konstipaciju i dijareju. Međutim nemojte preterivati, posebno ako od simptoma dominira dijareja. Postepeno povećajte unos vlakana do 30gr dnevno. Bogat izvor vlakana predstavljaju: integralni hleb i cerealije, voće i povrće. Pijte osam do deset čaša vode dnevno, izbegavajte obilne obroke, ne preskačite ih i žvaćite polako.

• IZMENE U STILU ŽIVOTA – Kolon je delimično kontrolisan od strane nervnog sistema, zbog čega bi smanjenje stresa i relaksacija bili veoma korisni. Izbegavajte lekove čiji se sporedni efekti odražavaju na digestivni sistem, kao što su neki antibiotici (mogu izazvati dijareju), i antihistaminici i anticidi koji sadrže aluminijumove soli (mogu izazvati konstipaciju).

• LEKOVI

Antispazmodici – koriste se za tretman intestinalnih grčeva, bolova, konstipacije i dijareje. U njih spadaju i mebeverin, dicikloverin (Merbentyl) i hioscin (Buscopan).

Antidepresivi – mogu pomoći pacijentima koji pate od IBS-a, a koji su preosetljivi na normalne digestivne kontrakcije.

Lekovi koji smanjuju motilitet – kao što je „loperamid“ mogu ublažiti tešku dijareju, a zapreminski laksansi kao što su metilceluloza (Celvac) pomažu kod konstipacije, treba ih koristiti samo povremeno.

VODITE RAČUNA!!!

Groznica, krvave stolice i gubitak telesne težine nisutipični simptomi IBS-ai mogu ukazivati na mnogo ozbiljnije probleme kao što su ulcerativni kolitis, Kronova bolest ili kancer. Ako se pojave ovi simptomi, odmah se obratite svom lekaru.