Depresija osvaja svet

Depresija osvaja svet

Najnoviji podaci izneseni na kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije, održanom u Sankt Peterburgu, pokazuju da je depresija, trenutno, neprijatelj broj 3 čovečansta, a da će do 2030. godine, postati vodeći zdravstveni problem, ostavljajući iza sebe čak i kardiovaskularna i maligna oboljenja.

Ekonomska kriza, ubrzani tempo života, strah od gubitka posla, neki su od čestih uzroka porasta broja ljudi koji pate od depresije.

Depresija može uticati na razvoj problema u odnosu sa drugima, uzrokovati probleme u porodici, smanjiti radnu sposobnost i sveukupnu efikasnost u svakodnevnom životu.

Svako od nas se povremeno oseća tužnim i potištenim. To su normalne reakcije na specifične uslove života (bolest, gubitak dragih ljudi, razvod i sl.). No, ova osjećanja obično traju određeni vremenski period i osoba se ponovo vraća na svoje prvobitne pozitivne emocije. Međutim ako stanje neraspoloženja traje duže i na neki način onemogućava pravilno funkcionisanje ličnosti, onda se verovatno dešava nešto ozbiljnije od obične „potištenosti“.
Depresija je poremećaj raspoloženja čije su karakteristike različiti nivoi tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, sumnje u samoga sebe i krivice.

Depresivne osobe postaju iscrpljenje, jer nepravilno koriste svoju energiju i na taj način se onesposobljavaju za svakodnevne relacije sa ljudima. Veliki problem kod teških depresivnih stanja jeste razmišljanje o smrti i suicidu.

UZROCI NASTANKA

Depresiju najčešće izaziva kombinacija genetskog nasleđa i uticaja spoljnih okolnosti. Ako je genetska predispozicija za depresiju jaka, bolest može nastati i bez stresnih situacija, to jest i u normalnim životnim okolnostima. S druge strane, ako je čovek pretrpeo jak ili dugotrajan stres, može oboleti od depresije i ako nije opterećen naslednim faktorom.

KAKO SE OSEĆA DEPRESIVNA OSOBA

Depresivne osobe svoje stanje nazivaju raznoliko. Mlađi kažu da su „u bedaku“, „komi”, „dowunu“. Stariji da su u „krizi“, da se „osećaju grozno“, da je „bolje da ih nema“ i slično. Nazvali ga jednim ili drugim imenom, depresivno stanje karakterišu sledeće emocije:

  • Najpre, potištenost, odnosno duboko sniženo raspoloženje. Osoba pogođena depresijom je nesrećna, utučena, tužna, katkad očajna i bespomoćna.
  • Osim što je potištena, pojačano je razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, uvrede, kritike i druge životne nepogodnosti.
  • Oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno. Iako su joj pažnja i društvo potrebni, gužva joj smeta i čini je teskobnom.
  • Slabije se koncentriše, bezvoljna je, apatična, troma, usporena. Ništa je ne veseli i ne motiviše.
  • Pored navedenih, osobe koje pate od depresije, često prate i tegobe na telesnom planu kao što su: bolovi u raznim delovima tela, poremećaj spavanja, apetita i polne moći, brže umaranje i iscrpljivanje, opšta nemogućnost ispunjavanja svakodnevnih obaveza.

TRETMAN – LEČENJE

Depresija je izlečiva, ali motivisati osobu s depresijom na odlazak lekaru, i to još psihijatru, psihologu ili psihoterapeutu u većini je slučajeva je veoma teško.
U zavisnosti od težine bolesti, depresija se može tretirati
lekovima tj farmakoterapijom, psihoterapijom i kombinacijom ova dva pristupa.
Što je depresija teža, odnosno dublja, to su lekovi neophodniji i obrnuto. Važno je znati da se depresija tretira antidepresivima, a ne sedativima (iako i sedativi mogu biti korisni u pojedini fazama lečenja) i da terapiju mora prepisati i kontrolisati lekar-psihijatar.

Psihoterapija je pravi izbor kod lakših oblika depresije, ali i kao paralelna terapija koja prati medikamentoznu kod težih oblika. Naime, kod depresije izazvene, stresnim životnim okolnostima lekovi će pomoći stabilizaciji afekta ali neće otkloniti uzrok.

Ako se depresija ne tretira na vrijeme može ugroziti sve oblasti uobičajenog života osobe koje se odnose na porodicu, posao, školovanje i sl. Vrlo često se emocionalnim patnjama ne pridaje velika važnost što može dodatno otežati stanje osobe. Pravovremeno reagovanje olakšava tretman. Ne izbegavajte stručnu pomoć uz nju ćete najbrže postići uspeh.

 

Suzana Stanković Čikić, psiholog